Izvor: Politika, 15.Jun.2011, 00:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prilagodimo se životu kad već on neće nama
Anksioznost, panika, depresija i fobije nastaju usled nerealnih očekivanja i zahteva od sudbine, sebe i drugih, kaže Renata Senić, koautorka knjige „Strah od života”
Kada neko želi da uvek u svemu bude najbolji i siguran da mu se ništa loše neće desiti u ovom svetu bez ikakvih garancija, onda on često postaje plen anksioznosti i panike. Ova stanja iskusilo je oko 60 miliona ljudi na planeti i upravo o njima u novoj knjizi „Strah od života” govore psiholozi Renata >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Senić i Nebojša Jovanović.
Sveže štivo popularne psihologije na jednostavan način uvlači čitaoce u svet paničnih napada: čovek ubrzano diše, oseća da mu se znoje dlanovi i da će se onesvestiti, doživeti infarkt, poludeti, sve zbog neke nejasne i nerealne opasnosti.
– Anksioznost je nezdrava emocija, preterana briga, neprijatnost, napetost i iščekivanje nečeg lošeg, a da se ne zna šta je to. Panika je eskalacija anksioznosti, kada su ljudi anksiozni zato što su anksiozni – objašnjava Renata Senić.
Autori objašnjavaju uzroke i simptome ovih emocija, predlažu terapiju i tehnike samopomoći. Naša sagovornica dodaje da su svi ponekad osetili zebnju, ali da je nevolja sa onima kojima strepnja poremeti svakodnevicu tako da više ne mogu da rezonuju niti da se usredsrede da rade i uče. Plašljivo iščekivanje je, prema racionalno-emotivno-bihejvioralnoj terapiji koju u knjizi zastupa naša sagovornica, rezultat prevelikih i nerealnih očekivanja koje pojedinci imaju od sebe i drugih, ali i od života.
– Javlja se kod ljudi koji su perfekcionisti ili kod onih koji imaju nizak nivo tolerancije na frustracije. Oni ne mogu da podnesu da nešto neće biti onako kako su zamislili i ne trpe rizik koji nosi i mogućnost neuspeh.
Zato se zebnja i javlja kao odbrana od potencijalnog fijaska. Ista je logika sa strahom od otvorenog prostora, prilaženja i stupanja u kontakt sa drugima, hiperhondrijom i depresijom – bolje je da se povučem, sakrijem, da ne probam i onda ne mogu ni da propadnem.
– Ako se neko plaši da će biti odbijen, onda će razviti anksioznost i socijalnu fobiju pa neće nikome prilaziti. Osamiće se u svoja četiri zida koja ga naizgled spasavaju od neprijatnih posledica. Ali najveća neprijatnost upravo i jeste to što čovek bežeći od neprijatnosti propušta život – upozorava Renata Senić i dodaje da je naše podneblje kao stvoreno za razvoj anksioznosti jer roditelji preterano štite decu koja, kao ljudi, ne znaju kako da se suoče sa problemima.
– Odrasli koji nisu razvili toleranciju traže sve, sad i odmah. A život je prilično nezainteresovan za to šta mi hoćemo.
J. Stevanović
-----------------------------------------------------------
Jedan problem, dve terapije
Terapija koju u knjizi opisuje i u praksi primenjuje Renata Senić zasnovana je na stavu da je anksioznost rezultat nerealističnih misli. Nisu važni događaji već način na koji ih mi tumačimo.
– Ne smemo da razmišljamo u krutim i apsolutističkim terminima: Ja moram da nađem dobar posao, da budem savršen, da imam izvesnost – objašnjava Senić čija tehnika pomaže osobama da promene način na koji misle, a cilj je fleksibilno i realno razmišljanje.
Psihoanalitički pristup Nebojše Jovanovića polazi od toga da se ispod površine često krije neki neosvešćeni konflikt. Nesvesna ljutnja prema, na primer, roditeljima ili partneru, zamaskira se u anksioznost i paniku.
objavljeno: 15.06.2011
