Izvor: Politika, 10.Feb.2011, 00:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posle šopinga, optimizam se podrazumeva
Osmeh, osmeh, to je ono što vam treba, smejte se kada radite za minimalac, verujte u sebe kada vas otpuštaju, glavu gore kada obolite od raka. Pozitivan stav leči sve, od nemaštine do side.
Iako život ponekad stvarno izgleda lakši i lepši onima koji su održali vedar duh, psiholozi, lekari i političari danas u tolikoj meri šire optimizam da su već prešli svaku meru i granicu dobrog ukusa.
Zar vam se ne čini da što je manje para, to je više priče o tome da je osmeh >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << potrebniji nego hleb. Da li vam je već dosta toga da vas nagovaraju da se maltene smejete čak i na sahrani najboljeg prijatelja?
Radost bez razloga nedavno je počela da širi i pi-ar agencija „Ralf marketing” iz Novog Sada koja organizuje „Dane optimizma”. Na sva zvona pozivaju građane da do 14. februara SMS-om i mejlom šalju poruke koje bude veru u bolje sutra. Najlepše rečenice krasiće panoe u pešačkoj zoni i autobusima u Novom Sadu. O tome ko se najbolje pokazao odlučiće žiri u kome su autorka projekta „Dani optimizma” Sandra Ivanišević, pevačica Marina Perazić i generalni direktor odbojkaškog kluba „Vojvodina” Vasa Mijić.
Dosad je stiglo oko 120 poruka, najviše SMS-om, iako je to optimiste osim osnovne cene i PDV-a koštalo još i dodatnih deset dinara. Ali to što će neko čitati vaše misli u gradskom prevozu očigledno nije dovoljno da biste se pravili slepi i gluvi i da biste i pored otpuštanja i nemaštine nekoga ubeđivali da ga čeka svetla budućnost. Organizatori su najboljima obećali upravo ono što većina građana nema – materijalnu satisfakciju. Ljudi u Srbiji i jesu depresivni zato što ne pronalaze način kako da prežive, a ne zbog toga što su izgubili smisao života. Pobednici će se provoditi u spa centru, pripašće im vaučer za kupovinu u „Benetonu”, paket slatkiša, večera u kineskom restoranu...
Tako se i Srbija priključuje histeriji optimizma koju su do savršenstva doveli u Americi gde je osmeh državna religija. Amerikanci su razvili industriju neprestane vedrine. A na pitanje zašto biste uvek bili radosni i da li bi to uopšte bilo normalno niko ne odgovara sve dok se štancuju knjige samopomoći i zarađuje na seminarima srećologije.
Kada nemaju program, političari nam poručuju da budemo optimisti, a ne cinici. Kada lekari ne mogu da nam pogode dijagnozu, ponude nam da ne gubimo nadu.
Šta se dobija posle svih tih priča? „Ralf marketing” dobija besplatnu reklamu. Vi ne dobijate ništa. Osim ako ne pobedite na „Danima optimizma” jer vam u tom slučaju sleduju i osmeh i vaučer. Ko ne bi bio optimista posle šopinga u „Benetonu”!
J. Stevanović
objavljeno: 10.02.2011.
