Izvor: Politika, 05.Okt.2011, 00:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od malog mlinara do ekologa i slikara
Posle nekoliko godina života u gradovima, Borislav Janković se vratio u Zelenkovac od kojeg je napravio eko-centar i u kojem je otvorio galeriju „Zašto nije otišao Boro”Borislav Janković
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Eko-zona Zelenkovac je poznato izletište u podnožju planine Lisine, udaljeno od Banjaluke 80, a od Mrkonjić Grada 12 kilometara. Krase ga jezero, Vidikovac, proplanci, istoimeni potok, stogodišnje drveće... Posebnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ga čini galerija Borislava Jankovića „Zašto nije otišao Boro” koja je smeštena u mlinu njegovog oca Janka.
– Na izvoru Zelenkovca bila je vodenica u kojoj je sedam domaćinstava, po utvrđenom redu, mlelo žito. Moj otac Janko je 1968. napravio našu vodenicu. Kao osmogodišnjak, pomogao sam mu koliko sam mogao, a kasnije sam dolazio i mleo žito. Iz mene je izrastao pravi mladi mlinar – seća se detinjstva Borislav Janković, inače osnivač Ekološkog pokreta „Zelenkovac”.
Odrastanje i školovanje su ga, kaže, odveli nizvodno, daleko od Zelenkovca i stogodišnje čamove šume. Želja da uči slikarstvo odvela ga je u Rijeku, gde je dve godine pohađao slikarsku školu. Još dve godine učio je od banjalučkog slikara akademika Bekira Misirlića.
– U gradovima se nisam snalazio. Tražio sam kutak gde su misli bistre, gde je priroda iskonski čista i gde ću da izbegnem zagađenje duha. Put me 1984. vratio u moju vodenicu – seća se naš sagovornik.
Kada se vratio, video je da su sve vodenice napuštene i da je Zelenkovac pust i divlji.
– Naselio sam se u napuštenu vodenicu i odlučio da je pretvorim u atelje. To je izazvalo bes seljaka i dovelo do pravog malog rata između njih, mog oca Janka i mene. Bio sam protiv svih. Ali ne zadugo. Majka Milica mi je krijući doturala hranu, poneku flašu rakije i vunene čarape – prepričava Janković svoju životnu dramu.
Otvaranje kafe-galerije predložila književnica Dara Sekulić
U gradnji mu je pomagala gimnazijalka iz Ribnika – Vesna, kojom se kasnije oženio. Ona i njihova deca – ćerka Jelena, sinovi Jan i Aleksa – žive u Banjaluci.
Kad se pročulo za ovaj događaj, u Zelenkovac je došla književnica Dara Sekulić.
– Ona je prva prepoznala lepotu i smisao ove priče. Dopale su joj se moje slike i dala mi je nekoliko saveta. Rekla mi je da u neobičnoj i lepoj kućici, koju sam proširio, otvorim kafe-galeriju. Kazala je da će dolaziti ljudi da vide šta radim i da popiju ponešto. Jedni ti se dive, a drugi te smatraju budalom. Tako će, rekla mi je, biti dok je ljudi. Bitno je da nisu ravnodušni – prepričava naš sagovornik reči Dare Sekulić.
– Ona je pozvala pesnika Duška Trifunovića u Zelenkovac i on je došao 12. juna 1988. i meštanima rekao da ne ruše ono što sam napravio. Tog dana je otvorena galerija „Zašto nije otišao Boro” – ponosan je na svoj rad Borislav Janković koji dodaje da je „rat privremeno prekinuo ovu priču”, ali on ju je 1998. obnovio, kada je sa grupom saradnika osnovao Ekološki pokret „Zelenkovac”, a eko-zona „Zelenkovac” 2003. uvrštena je u Nacionalni ekološki akcioni plan RS i BiH i stavljena pod zaštitu.
Janković kaže da se i dalje samostalno finansira i da ovaj projekat ima samoodrživost kroz oblike eko-turizma i da nastavlja kreativne, obrazovne i ekološke aktivnosti zacrtane na početku. Njegova ideja, dodaje, srasla je s prirodom, tradicijom i duhom rodnog kraja, dobrih ljudi i dobrih vremena.
– Trenutno smo posvećeni gradnji kuhinje i drvenih koliba u kojima bi se smestilo 50 ljudi. Želimo da im obezbedimo uslove za seminare i aktivnosti u prirodi. Takođe, nameravam da nabavim bar jednog konja – otkriva planove Borislav Janković.
Boro Marić
-----------------------------------------------------------
Izložba u kući slikara cara Franje Josifa Prvog
Govoreći o svom umetničkom radu, Janković ne krije da je izlagao na tridesetak mesta, a u novembru 2004. godine imao je izložbu u Beču, u kući, odnosno galeriji Fridriha fon Amerlinghausa, dvorskog slikara cara Franje Josifa Prvog. „Slikam kad god uhvatim priliku. U slikarstvu najvećim uspehom smatram kad otkrijem i upoznam prethodni neuspeh”, iskren je naš sagovornik.
objavljeno: 05.10.2011
