Izvor: Advertiser-Serbia.com, 19.Feb.2025, 16:49

Kaspersky registrovao skoro 900 miliona pokušaja fišinga u 2024. godini

Porast pokušaja (prikazan na grafikonu ispod) između maja i jula tradicionalno je povezan sa sezonom godišnjih odmora kada prevaranti često pokušavaju da namame putnike prevarama koje uključuju lažne rezervacije avio-karata i hotela, obmanjujuće turističke aranžmane i ponude koje su previše dobre da bi bile istinite.

Pokušaji da se klikne na fišing linkove, Kaspersky bezbednosna rešenja, 2024.

Primer fišinga na TikTok Shop-u

„Iako osnovni >> Pročitaj celu vest na sajtu Advertiser-Serbia.com << mehanizmi fišinga i prevara ostaju nepromenjeni, napadači neprestano usavršavaju svoju kamuflažu. Oni iskorišćavaju aktuelne vesti, teme koje izazivaju veliko interesovanje, pa čak i kombinuju brendiranje više kompanija na jednoj fišing stranici kako bi povećali efikasnost svojih kampanja. Alati zasnovani na veštačkoj inteligenciji pomažu im da kreiraju veoma uverljive lažne veb-sajtove, što otežava otkrivanje prevara. Ove taktike koje se stalno usavršavaju predstavljaju sve veću pretnju – ne samo finansijskoj bezbednosti već i zaštiti ličnog identiteta. Zbog toga su opreznost i upotreba snažnih sajber bezbednosnih rešenja važniji nego ikada“, kaže Olga Svistunova, stručnjak za bezbednost u kompaniji Kaspersky.

Neželjena pošta i zlonamerne imejl kampanje

Prema podacima kompanije Kaspersky, pojedinci i korporativni korisnici su se u 2024. godini više od 125 miliona puta susreli sa zlonamernim imejl prilozima.

Sajber kriminalci su koristili različite taktike u imejl kampanjama usmerenim na kompanije, što su stručnjaci primetili. To je uključivalo slanje imejlova sa arhivama zaštićenim lozinkom koje sadrže zlonamerni sadržaj i SVG slike maskirane kao bezazlene grafike i mnoge druge šeme. Napadači su mamili žrtve da kliknu na zlonamerni sadržaj pomoću lažnih sudskih poziva, lažnih ponuda, falsifikovanih zvaničnih obaveštenja i drugih prevara.

Gotovo svaki drugi imejl u korporativnoj sferi, tj. 47% globalne korespondencije, bio je neželjena pošta, što predstavlja povećanje od 1,27 procentnih poena u odnosu na prethodnu godinu. Iako neželjena pošta uključuje različite pretnje putem imejla, uključujući one pomenute iznad, ona nije uvek zlonamerna i uglavnom se sastoji od neželjenih oglasa. Stručnjaci napominju da se među korporativnim trendovima u oblasti neželjene pošte iz prošle godine posebno ističu oglasi za AI rešenja, povezane vebinare, usluge onlajn promocije, šeme za povećanje broja pratilaca i još mnogo toga.

Da biste saznali više o pretnjama koje predstavljaju neželjena pošta i fišing, posetite Securelist.com.

Kako biste izbjegli da postanete žrtva fišinga, prevara ili zlonamernih poruka, stručnjaci kompanije Kaspersky savetuju sledeće:

Prijavite se za Advertiser Serbia Daily Newsletter

Nastavak na Advertiser-Serbia.com...