Izvor: Story, 24.Jan.2016, 21:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li biste radije bili srećni ili u pravu?
Da nije jednostavno oprostiti nekom odavno je poznato, ali koliko nam pozitivne enrgije oduzima osećanje nezadovoljstva kao i koja je cena toga da moramo uvek da budemo ispravni u svemu što govorimo i mislimo otkriva naša saradnica
foto: Shutterstock, Profimedia
Da li možete da oprostite sebi što niste savršeni? Od kako sam oprostila sebi što nisam savršena mama, supruga, prijateljica, vlasnica Life centra... postala sam slobodna žena! Iskreno, trudila sam se >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << da budem savršena. I bila sam ljuta kada su drugi primećivali da to nisam jer sam smatrala da je pogrešno grešiti. Od kako sam nesavršena – bolji sam čovek. Ako ne mogu da uradim nešto bolje makar mogu da se izvinem i i prihvatim tuđe mišljenje kao savet a ne kao kritiku. Možete pokušati, makar ovih prazničnih dana, da radite najbolje što možete i oprostite sebi za sve ono što niste znali ili niste mogli ili se nije desilo kako ste očekivali... Opraštajući sebi možemo da naučimo da praštamo drugima koji su nas povredili.
Piše:
Dragana Jovanović
Trener za lični razvoj
www.lifecentar.com
ŽIVETI U SADAŠNJOSTI
Opraštanje sebi ili drugima je važno zato što ostati vezan za gorčinu i razočarenja znači da ne živimo u sadašnjosti. A ako ne živimo u sadašnjosti – ne možemo stvarati srećnu budućnost. Definitivno, ništa ne možemo učiniti da prošlost promenimo. Možemo, već sada, da odlučimo da se oslobodimo loših osećanja koja postoje u nama zbog toga što smo izgubili nekoga koga volimo, što nismo dobili ono što smo očekivali, što smo prevareni... Da bismo bili sretni danas treba da oprostimo ono što se desilo juče. Zapitajmo se da li bih radije bila srećna ili u pravu? Opraštamo radi sebe, ne radi druge osobe - to radimo da bismo ponovo bile slobodne! Oprostiti nekome znači da više ne želimo da dozvolimo da nas otrovi iz prošlosti truju. Najvažniji rezultat opraštanje je da više ne dopuštamo da se osećamo kao žrtva.
Zašto ne opraštamo?
Opraštanje je proces koji činimo zbog nas jer na taj način prestajemo da budemo pozorišna lutka čije konce povlače nepravde iz prošlosti. Opraštanje ne znači da se slažemo sa tim šta je neko uradio, da smo pristali da se to desi, niti da dajemo izgovor ili opravdanje za nečije loše ponašanje! Opraštanjem prihvatamo da su sva iskustva deo životne škole. Ono je dar koji poklanjamo sebi jer pročišćavamo misli koja nas truju i čine da se osećamo nezadovoljnim, ljutim, da smo jadni, iskorišćeni...duga je lista. Pa zašto onda sebi ne dozvolimo da oprostimo? Svako ponašanje ima svoju nameru, svesnu ili podsvesnu. Često to ne uradimo zato što želimo da osoba koja nas je povredila pati, da plati za to što je uradila, želimo da joj pokažemo šta u nam je uradila i naš negativni ego smatra da ako smo slomljeni i poniženi da će se osoba koja nas je povredila isto tako osećati. To je kao da kao da pijemo otrov a očekujemo da će se neko drugi umreti! Zato je neopraštanje nasilje nad sobom.
Kako oprostiti?
Ako se odlučite za budućnost ( nasuprot prošlosti i starih rana), prvi korak je da odlučimo da oprostimo sebi ili nekom drugom. Crkva poznaje instituciju ispovesti – vernik koji je počinio greh dobija mogućnost da se iskupi postom, crkvenim radom i na druge načine što znači da je greh oprošten od Boga.
Drugi nivo opraštanja je nivo do koga stižemo razumevanjem i saosećanjem. Pravo opraštanje počinje na ovom nivou i to jednim jednostavnim pitanjem da li je osoba koja nas je povredila to želela da uradi? Mi često podrazumevamo neke stvari, i to je najčešći uzrok konflikta. Ništa se ne podrazumeva! Staviti se u položaj onoga kome treba da oprostimo stvarno menja perspektivu iz koje sa razumevanjem a ne sa osudom posmatramo događaj. Promenite perspektivu i posmatrajte kako se vi osećate time što ne želite da oprostite. Da li vam to koristi i kako? Dipak Čopra je rekao da je najbolji način da se razvijamo da pratimo šta nam smeta kod drugih ljudi – to je nešto što ne želimo da priznamo kod sebe. Možemo postaviti sebi pitanje da li se ogledam u ovome što ne mogu da oprostim svom mužu, prijateljici...? Najveći ženskaroši ne mogu da oproste prevaru svojoj ženi. Oprostiti nekome ko nas je povredio često vodi u samoopraštanje. Mi ne opraštamo sebi lako. Možda to možemo preko drugih.
Najdublji nivo opraštanja je na nivou duše. Tada opraštanje nije nešto što radimo – ono se dešava u nama. Ono nastaje iz shvatanja da svi grešimo i da je to način da stičemo iskustvo. Opraštanje jeste izbor. Možete 2016 godine sebi darovati dobru energiju, slobodu i sreću opraštanjem sebi i drugima i odlučiti se za srećnu budućnost. Pristajanje na nesavršenost kroz prihvatanje tuđih i svojih grešaka je put u ličnu slobodu.
Priredila: Ksenija Konić
