Izvor: Glas javnosti, 26.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Boj ne bije oružje već srce u čoveka
Prvi put na Kosmet su otišli posle proglašenja nezavisnosti, želeći svojim prisustvom da pokažu Srbima koji žive dole da su uz njih. Posle toga su usledile humanitarne akcije, a nedavno su formirali i udruženje Ujedinjena Srbija, želeći da javnost obaveste o teškom životu naših ljudi u južnoj srpskoj pokrajini
Nedelju dana pošto je Priština proglasila „državu“ Valentino Popović (23) student Fakulteta bezbednosti iz Beograda sa grupom svojih kolega, otišao je na Kosovo. >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Od tada, pa do danas, u pauzama ispita, ovi momci i devojke pokušavaju samo jedno: da domaćoj i svetskoj javnosti, što je moguće više prikažu i objasne kako zaista žive Srbi u južnoj srpskoj pokrajini.
- Otišli smo dole jer moje kolege nisu htela da lupanjem Beograda iskažu svoje negodovanje već, nečim konkretnim, makar to bilo i naše prisustvo, podrška Srbima koji žive na Kosmetu. Lično, malo me je pogodilo i to što je naša država bila tako pasivna u tom trenutku. I ne samo državni aparat, već i narod. Sve je delovalo kao da se to nas ne tiče. To mi je bio motiv više da odem na Kosmet - priča ovaj mladić, koji u svom sećanju još nosi slike iz svog detinjstva kada je sa roditeljima u hrvatskoj akciji „Oluja“, oteran iz svog grada, Šibenika 1995. godine.
- Prvi moj utisak, kada sam kročio na Kosovo, s obzirom na to da sam detinjstvo proveo u ratu, previranjima, sukobima, bio mi je dobro poznat. Sav ta stradanja Srba, ma gde oni živeli, su mi dobro poznata. Znate, kad sve to preživite na sopstvenoj koži, drugačije na to gledate od onih koji su imali sreće da im se tako nešto ne desi. Zato, nisam bio iznenađen teškim životom tih ljudi ni u Gračanici, ni Prizrenu, ni Orahovcu. Znao sam, i pre nego sam krenuo šta ću zateći. Zato mi je i bio jedan od ciljeva da što više ljudi povedem dole sa sobom - priča ovaj mladi čoveka sa jedva primetnim naglaskom svojstvenom Dalmatincima.
Da ne bi sve ostalo na rečima on i njegovi drugari rešili su da svojevrsnim akcijama prikupe što više pomoći za ljude na Kosmetu. Oformili su udruženje „Ujedinjena Srbija“, napravili istoimeni sajta na kome su plasirali preko 1.000 fotografija o životu Srba na Kosmetu. Uz pomoć profesora i studenata Fakulteta bezbednosti i Druge ekonomske škole u Beogradu, jedan tura humanitarne pomoći je već stigla Srbima na Kosmet.
- Video sam šta je najpotrebnije i pokušavamo da im to obezbedimo. Oni dole moraju da znaju da ih nismo zaboravili - priča on.
Planiraju za Vidovdan da idu ponovo na Kosovo i Metohiju. Ni ovoga puta neće ići praznih ruku. U Knez Mihailovoj ulici nedavno su imali novu akciju, tačnije rečeno performans.
Sve fotografije snimljene na Kosmetu, uveličane izložili su u ovoj najposećenijoj beogradskoj ulici tako što su ih obmotali bodljikavom žicom.
- LJudi su nam prilazili i pitali da li je moguće da Srbi stvarno žive tako na Kosovu kao što je prikazano na našim fotografijama. Nisu mogli da veruju! To nam je sledeći cilj. Da, pored humanitarne pomoći za Srbe na Kosmetu animiramo i što više ljudi o njihovom životu tamo. Hoćemo da im prikažemo stvarno stanje - objašnjava on.
