Izvor: B92, 09.Mar.2013, 17:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umesto "Prve šanse" -stručna praksa
Beograd -- Za program "Prva šansa", kroz koji je do sada prošlo više od 40.000 mladih, ni ove godine nema dovoljno sredstava.
Međutim, za one koji nemaju posao biće organizovana stručna praksa u firmama, kao i polaganje stručnog ispita.
Pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Ljiljana Džuver rekla je Tanjugu da će stručnu praksu ove godine imati oko 5.000 mladih i da je za >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << te namene obezbeđeno 900 miliona dinara.
"Reč je o sredstvima iz budžeta i lokalnih samouprava koja će biti izdvojena za mere aktivne politike zapošljavanja", rekla je pomoćnik ministra dodajući da će praksa moći da se obavi i u privatnim i u državnim firmama.
Ona je navela da za stručnu praksu vlada veliko interesovanje mladih jer 63 odsto njih koji se nalaze na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja (NSZ) nema nikakvo radno iskustvo, pa im se tako pomaže da se kasnije, sa stečenim iskustvom, lakše zaposle.
Za nekoliko dana biće objavljen javni poziv NSZ na koji će moći da se jave zainteresovani poslodavci i nezaposlena lica. Program "Prva šansa" nije mogao da se realizuje ni prošle godine jer nije bilo dovoljno sredstava, pa je stručna praksa neka vrsta zamene za to.
"Sve je isto, samo se ne zasniva radni odnos, već se radnom čoveku pruža mogućnost da se stručno osposobi i da na kraju polaže stručni ispit", kazala je sagovornica Tanjuga.
Od 2009. godine, kada je program "Prva sanša" počeo u njemu je učestvovalo oko 45.000 mladih, a 80 odsto njih ostalo je da radi u firmama u kojima su stekli svoje prvo radno iskustvo.
Podaci Ministarstva rada pokazali su da su među 770.000 nezaposlenih u Srbiji, 270.000 mladi, od kojih 20 odsto njih nema nikakvu kvalifikaciju, a 50 odsto njih ima samo srednje obrazovanje i veštine koje nisu dovoljne i odgovarajuće na tržištu rada.
Najteže je onima životne dobi od 15 do 24 godine, među kojima svaki drugi nije zaposlen. Najviše je onih sa završenom gimnazijom i ekonomskom školom, a među onima koji su završili fakultete najviše je diplomiranih ekonomista i pravnika, vaspitača i profesora razredne nastave.
