Izvor: JužneVesti.com, 28.Jan.2022, 09:52
Prokupački obućar pored zanata postao i slikar, aforističar i pesnik
Pored toga što se bavi obućarskim zanatom i nosi ime i prezime koje je obeležilo devedesete godine prošlog veka, Slobodan Milošević iz Prokuplja je svoj život i slobodno vreme oplemenio slikanjem, pisanjem pesama i aforizama. Dok popravlja obuću i radi u svojoj radionici od desetak kvadrata, ovaj nesvršeni student istorije priprema materijal za svoju prvu knjigu o kojoj odavno sanja.
Milošević je obućarski zanat nasledio od oca, koji u prvom trenutku nije bio >> Pročitaj celu vest na sajtu JužneVesti.com << zadovoljan odlukom sina da tada kao student druge godine istorije otvori samostalnu obućarsku radnju.Slobodan u svojoj obućarskoj radnji; Foto: Lj. M.
Nakon završene druge godine na fakultetu, odlučio sam da otvorim radnju. Bila su to teška vremena 90-ih godina, nije se imalo para, a sem imena i prezimena koje je tada privlačilo pažnju ljudima, nisam mogao sebi da priuštim koliko-toliko normalan život. Godinu dana sam pekao zanat kod svog oca, a onda sam odlučio da otvorim svoju radnju i 25 godina kasnije nisam se pokajao. Od ovoga čovek ne može da se obogati i stekne ogroman novac, ali može da se zaradi za skroman život i porodicu - priča Milošević.
Prve obućarske veštine Slobodan je stekao kod svog oca, a za posao su mu, kaže, potrebne vešte ruke, igla, šilo, konac, kalup za rastezanje, mašina za šivenje, čekić, lepak i pre svega dobra i pozitivna atmosfera sa mušterijama, od kojih su, kaže - 90% žene.
Imao je više zanimljivih situacija tokom bavljenja poslom, a nekoliko puta je morao čak da kupi i novu obuću mušteriji.Slobodan na svom poslu; Foto: Lj. M.
Čovek mi donese oprane patike za popravku. Napolju je bilo toplo i ja ih iznesem da se osuše ispred radnje. U međuvremenu radio nešto drugo, a neko je odneo patike. Sutradan kad se mušterija pojavila, dogovorili smo se da mu kupim patike i problem je rešen. Drugi slučaj koji ću pamtiti je kada mi je starija gospođa donela gotovo nove sandale da nešto sitno popravi. Ja sam to uradio, a ona je sutra došla da se bije, jer su se sandale potpuno razlepile. Trebalo je vremena da joj objasnim da ja sa tim nemam nikakve veze i da je to zbog lošeg kvaliteta - priseća se Milošević.
Kaže da posla ima jer se ljudi vezuju za obuću i popravljaju dok god može i tvrdi da je mnogo lakše popravljati kvalitetniju obuću od one lošijeg kvaliteta.
U trenucima odmora bavi se pisanjem pesama i aforizama. Napisao je oko 300 aforizama i 50-ak pesama, od ljubanih i rodoljubivih do pesama za decu.Slobodan u svojo radnji piše aforizme; Foto: Lj. M.
Prvu pesmu sam napisao u osmom razredu, na konkursu za tadašnje Dečije novine za koju sam dobio treću nagradu na nivou čitave tadašnje Jugoslavije. Tada me je nastavnica srpskog motivisala da stalno nosim papir i olovku i da zapisujem svoje misli. Aforizme sam počeo da pišem tokom služenja vojske, a do sada su mi radovi objavljivani u knjizi Topličko pero, časopisu Tok, učestvovao sam i na "Topličkim šalarijama" povodom 1. aprila, kada sam govorio svoje šaljive aforizme - ističe Milošević.
U šali naglašava da je ponosan jer je prvo postao pesnik, onda obućar i zanatlija, a priča i da mu inspiracija ne nedostaje i da je uvek spreman za šalu i razgovor, da na život gleda uvek sa vedrije strane i da to iskazuje i svojim pesmama i šaljivim aforizmima.
Neretko se dešavalo da, kada su mušterije prokupački pisci ili književnici, razmeni sa njima iskustva, a dešavalo se i da popravku obuće u trenucima inspiracije zameni pisanjem pesama i aforizama.
Obućar Slobodan ipak naglašava da su za njega zanat i mušterije svetinja, njegova mala radnja je uvek otvorena, ne postoje praznici, odmara samo nedeljom i uvek se trudi da ispoštuje ljude koji donose na popravku obuću.
Ime i prezime koje je identično sa nekadašnjim predsednikom Srbije i Jugoslavije, a koga nikada nije upoznao, ovaj Prokupčanin kaže da mu je više odmoglo nego što mu je pomoglo.
Priseća se da mu je tokom protesta u vreme vlasti svog imenjaka i prezimenjaka, a u kojima je i sam učestvovao, nekoliko puta polomljen izlog obućarske radnje na kome je pisalo - Slobodan Milošević.
Ljudi su mislili da je u pitanju provokacija, pa sam u dva navrata zatekao polomljen izlog tokom noći. Treći put se nisam dao prevariti pa više nisam pisao ime i prezime, a izlog je ostao sačuvan – priseća se prokupački Sloba.
Ipak, seća da je bilo i lepih trenutaka i šaljivih situacija, kada bi tih godina kucao na vrata institucija i rekao svoje ime i prezime, mnogi su ga gledali nepoverljivo, neki mislili da se šali.
Kada mi je 2000. tokom šetnje i protesta u Prokuplju ispala lična karta, neko je pronašao i došao do razglasa - da se javi Slobodan Milošević koji je izgubio lični dokument. Svi su bili u neverici da je među njima Slobodan Milošević, počeli su da se okreću oko sebe, ali kada sam se pojavio na bini, dobio sam velike ovacije i oduševljenje okupljenih – priseća se Milošević.
Slobodan smatra da je podudarnost njegovog imena i prezimena sa nekadašnjim bivšim predsednikom u to vreme u njemu podstaklo bunt i želju za pravdom, ali ga i usmerilo ka pozitivnim stvarima i želji da kroz šalu iskaže svoj stav o aktuelnim dešavanjima.
