Izvor: Politika, 07.Jun.2012, 22:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Popravka ulice skuplja u Aranđelovcu nego u Vranju

Prihod od naknade za korišćenje građevinskog zemljišta u prethodnih pet godina rastao je 17,7 odsto godišnje u proseku, odnosno čak 82 odsto u odnosu na 2007.

Popravka rupa na ulicama, održavanje javne rasvete, zamena dotrajalih vodovoda ili toplovoda, poreske obveznike ne košta isto u svakom gradu Srbije. Tako u Aranđelovcu ova „usluga” godišnje košta oko 1,4 miliona dinara, u Prokuplju 907.000, u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Vranju 694.200, a u Vlasotincu 448.560 dinara. Osim toga što naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta, iz koje se finansira održavanje komunalne infrastrukture, lokalne samouprave različito obračunavaju, u svakoj od njih jedna tarifa važi za domaćinstva, a druga za pravna lica, i to u zavisnosti od delatnosti.

U „Analizi izvornih prihoda lokalnih samouprava”, koju je sačinila Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj navodi se, između ostalog, da odluke o načinu obračuna naknade za korišćenje građevinskog zemljišta imaju previše elemenata, komplikovane su za razumevanje, a u nekim opštinama su stare i po deset godina.

– Uvođenje parametra kao što je, na primer, broj zaposlenih navodi na zaključak da se izgubila suština ovog javnog prihoda i naročito namena sredstava prihodovanih od ove naknade. Ako je novac namenjen održavanju komunalne infrastrukture i ako se plaća po površini objekta ili zemljišta, nije jasan razlog uvođenja broja zaposlenih kod utvrđivanja visine naknade – navedeno je u izveštaju.

Autori posebno skreću pažnju da nije realno da prihod od naknade za korišćenje zemljišta, koji služi za popravku infrastrukture, bude veći od prihoda od naknade za uređenje zemljišta koje se koristi za izgradnju infrastrukture.

Dragoljub Rajić, iz Unije poslodavaca Srbije, kaže da je naknada za korišćenje građevinskog zemljišta dupliranje poreza na imovinu. I ona takva kakva jeste nigde ne postoji u Evropi. U nekim zemljama se jedino, uz građevinsku dozvolu, plaća jednokratna taksa za ustupanje zemljišta.

– Očekivali smo da će lokalne samouprave smanjiti ovu taksu kada su u nadležnost dobile ubiranje većeg dela poreza na zarade. Bez obzira na to što je u njihovom interesu da rasterete poslodavce, koji bi otvorili nova radna mesta, a prihod od zarade svakog novog radnika išao bi u lokalne kase, postupili su suprotno. Tako samostalna trgovinska radnja plaća taksu po 26 puta većoj stopi od domaćinstava – ističe Rajić.

Ako se pogledaju podaci iz navedene analize jasno je zašto se opštine i gradovi teško odriču ove takse. U Kragujevcu ona učestvuje sa 14,1 u ukupnim prihodima, u Zaječaru sa 12,7, u Apatinu sa 8, 9, u Užicu sa 2,8, u Vrnjačkoj Banji 1,3, a u Kanjiži 0,5 odsto.

Prihod od naknade za korišćenje građevinskog zemljišta u lokalnim samoupravama u prethodnih pet godina u proseku je rastao 17,7, odnosno čak 82 odsto u odnosu na 2007. godinu.

– Veće lokalne samouprave imaju stabilniji trend rasta ovog prihoda za razliku od manjih opština gde je prosečan indeks rasta mnogo veći. To se može tumačiti time što su manje lokalne samouprave imale lošu startnu osnovu u 2007. godini i tek sa uspostavljanjem lokalnih poreskih administracija došlo je do ažurnosti u naplati prihoda. Kragujevac iz godine u godinu ima konstantno veliki rast ove naknade, što je verovatno posledica povećane privredne aktivnosti i broja privrednih subjekata – zaključuju autori ove analize.

– Ovo je direktan odgovor lokalnih samouprava na smanjenje transfera iz republičkog budžeta – odgovara Saša Paunović, predsednik Stalne konferencije gradova i opština.

On se, međutim, ne slaže da je reč o duplom oporezivanju. Kod poreza na imovinu, kako objašnjava, veći teret snose građani, a kod plaćanja naknade za korišćenje građevinskog zemljišta pravna lica. Privredi je, podseća on, porez na imovinu zanemarljiv, jer joj se ovaj namet obračunava po knjigovodstvenoj vrednosti nepokretnosti.

– Naknada za korišćenje građevinskog zemljišta broji poslednje dane. Biće zamenjena komunalnom naknadom, sa strogo definisanom namenom. Dakle, neće moći da se koristi za subvencionisanje javnih preduzeća, već isključivo za čišćenje parkova, šišanje ograda u njima i druge strogo definisane komunalne poslove koje opštine moraju da finansiraju – kaže Paunović i dodaje da će visina ove naknade biti definisana.

Aleksandra Damnjanović, pomoćnica ministra životne sredine i prostornog planiranja, potvrđuje da je Zakonom o planiranju i izgradnji planirano ukidanje ove naknade i njeno integrisanje u porez na imovinu. Poslednjim izmenama ovog propisa određeno je da se naplata naknade za korišćenje građevinskog zemljišta ukida 31. decembra 2013. godine.

– Visinu postojeće naknade za korišćenje građevinskog zemljišta lokalne samouprave utvrđuju same i ministarstvo nema pravo u to da se meša. Možemo da reagujemo preporukom i kada nam se neko požali – kaže Damnjanovićeva.

Marijana Avakumović

objavljeno: 08.06.2012.
Pogledaj vesti o: Vranje

Nastavak na Politika...