Izvor: Večernje novosti, 28.Feb.2014, 23:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

“Telekom“ vredi dve milijarde

JOŠ jedna neuspešna privatizacija bila bi pogubna po „Telekom“, koji je za vreme prošlog tendera 2011. godine, gotovo potpuno stao sa investicijama i komercijalnim aktivnostima. Zato je važno, ako država odluči da proda ovo preduzeće, da se pripreme za privatizaciju obave na valjan način. Moje lično mišljenje je da ne treba zatvarati vrata ni investicionim fondovima, jer nije tačno da su oni loši investitori. Upravo iza vlasnika velikih telekomunikacionih kompanija stoje investicioni >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << fondovi. Oni raspolažu velikim sredstvima, pa su i te kako zaintersovani za ulaganje i razvoj poslovanja, a potom, možda i za dalju prodaju. Ako bude interesa da od prodaje „Telekoma“ dobijemo što više novca, vrata treba otvoriti šire, ne samo za takozvane strateške partnere.Ovako, u razgovoru za „Novosti“, Predrag Ćulibrk, generalni direktor „Telekoma Srbija“, komentariše večito pitanje prodaje jedinog domaćeg teleoperatora.* Upravo je veliki investicioni fond kupac vaše konkurentske kuće SBB, za koju stoji da je prodata za milijardu dolara. Koja je, onda, realna cena za „Telekom Srbija“?- U tom slučaju je, prema onome što se moglo pročitati, samo jedan fond zamenio drugi fond u vlasničkoj strukturi SBB. Ne potcenjujem nijednog našeg konkurenta, a ovde je reč o kompaniji koja ima poslove na prostoru cele bivše SFRJ. Mislim da javnost ne zna tačno koliko je SBB plaćen, ne verujem da je iko video kupoprodajni ugovor osim samih učesnika u toj transakciji. Potencijalni investitori uvek računaju perspektive razvoja, i za njih je veoma bitna i politička i makroekonomska stabilnost. Ako je reč o tom iznosu, to znači da investitori veruju da dolaze u dobro i stabilno područje, gde ima perspektive za razvoj, pa bi to značilo da svakako ima kupaca i za „Telekom“. Moj lični stav je da bi za 100 odsto akcija „Telekoma“ moglo da se dobije možda oko dve milijarde evra. Ali cenu određuje odnos ponude i tražnje. Ako bi bilo više zainteresovanih, u toj utakmici bi cena mogla da bude veća i obrnuto.RANO ZA BERZU - Kada je reč o izlasku na berzu, još nismo započeli taj proces - kaže Predrag Đulibrk. - Smatramo da još uvek nije najbolji momenat za to, jer je procena da bi vrednost akcija vrlo brzo mogla da padne. Država sa svojih 58 odsto udela i svi ostali akcionari imaju podjednak interes da vrednost akcija bude što veća onog momenta kada počne da se trguje njima.* Nadzorni odbor upravo je usvojio završni račun za 2013. godinu. Kakvi su razultati?- Ostvarili smo godišnju neto dobit od 15,3 milijarde dinara, što je rast za 4,1 milijardu u odnosu na godinu pre. Naruku nam je išao i stabilan kurs, za šta je zaslužna i Narodna banka Srbije. Jer, teško je planirati tokove novca u slučaju naglih promena kursa, pošto su naši inputi u velikoj meri vezani za evro. Prošle godine smo značajno smanjili zaduženost, uspeli smo da otplatimo oko 200 miliona evra kredita koji smo uzeli od grupe banaka za otkup akcija od grčkog OTE-a, što sa kamatama iznosi više od 230 miliona evra. Tako nam je sada od obaveza prema bankama preostalo 282 miliona evra.* Da li ste reprogramirali dug?- Jesmo. Reprogramirali smo taj kredit sa istim poveriocima i obezbedili smanjenje kamate za više od četvrtine u odnosu na prvobitnu, čime ćemo postići velike uštede.* Upravo ste, mimo ove dobiti od 15,3 milijarde, akcionarima isplatili dividendu od 7,57 milijardi dinara. Koliko je otišlo u budžet?- Dobro smo poslovali, obezbedili smo određeni višak likvidnosti, ne vidim da tu ima bilo kakvog prostora za spekulacije. Skupština akcionara je donela odluku o isplati dividende iz tekuće dobiti. Građanima je namenjeno 2,1 milijardu dinara bruto, odnosno 1,76 milijardi u neto iznosu posle plaćanja poreza, dok je 5,5 milijardi uplaćeno državi kao većinskom akcionaru.INFRASTRUKTURA JE ADUT Niko nije uspeo da proda „Telekom“ u nekoj državi, bez prodaje infrastrukture. I za koji novac bi to uopšte moglo da se učini? - pita Ćulibrk. - Prodajom „Telekoma“ ne prodaje se nikakav monopol. Nije telekomunikaciona struktura isto što i, na primer, infrastruktura „Elektromreže Srbije“ ili kao što će biti infrastruktura „Južnog toka“. Ovde se radi o potpuno liberalizovanom tržištu, a ne prirodnom monopolu.* Hoćete li imati novca za investiranje u ovoj godini?- „Telekom Srbija“ je najveći investitor u sektoru telekomunikacija. U 2013. smo investirali 14 milijardi dinara, što je značajno više nego što su ulagali svi ostali iz sektora. Podjednako smo ulagali u sve segmente našeg poslovanja, i u mobilnu i fiksnu telefoniju, i u multimedijalne sadržaje i servise, i u nedovoljno uređene poslovne procese unutar kompanije, što je do sada bilo zapostavljeno. Pokrenuli smo nekoliko važnih projekata u domenu IT u cilju ubrzanja procesa unutar same kompanije, kako bismo skratili vreme od ideje do izlaska na tržište. To je postalo ključna stvar u telekomunikacionoj industriji i na tom polju se utakmice dobijaju. Za ovu godinu zamislili smo ambiciozni plan od 16 milijardi dinara novih investicija.* Da li ćete novac obezbediti kroz nove kredite?- Nismo planirali nova zaduženja. Novi plan investicija, koji je usvojio Nadzorni odbor, planira da našim korisnicima obezbedimo što veći protok za prenos podataka. Jer, mobilni telefoni se sve manje koriste za slanje SMS poruka, to je trend u celoj Evropi, a u nekim zemljama i za govornu komunikaciju. Naša konkurencija sada nije samo u Srbiji, već svuda u svetu. Njhats App, na primer, dnevno aktivira milion korisnika, a za koji mesec kreće i sa ponudom govorne usluge. Tržište je vrlo dinamično, morate biti okretnuti razvoju, novim servisima, kako biste uspeli da kompenzujete sav onaj pad koji je neminovan iz tradicionalnih servisa.

Nastavak na Večernje novosti...