Izvor: Politika, Beta, 24.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Telekom nije za prodaju
Potpredsednik Vlade Božidar Đelić smatra da je bolje da se država zaduži, a generalni direktor Telekoma Branko Radujko kaže da nije dobro prodavati takvu kompaniju zarad popunjavanja budžeta
Potpredsednik Vlade Božidar Đelić izjavio je da je za zemlju bolje da se zaduži nego da proda Telekom da bi popunila budžet. „Moramo uraditi sve da Telekom ne bude prodat samo zbog toga što su nam potrebni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << budžetski prihodi”, rekao je Đelić na okruglom stolu o budućnosti javnih preduzeća u Srbiji. Telekom je sada u fazi ekspanzije, naveo je Đelić, zbog čega prodaja samo zbog popunjavanja budžeta nije u interesu srpske privrede.
Generalni direktor Telekoma „Srbija” Branko Radujko ocenio je da za sada ne bi trebalo privatizovati Telekom, već ga treba pripremiti za širenje ili prodaju kada situacija na tržištu bude dobra. „Nije dobro prodavati takvu kompaniju zarad jednog godišnjeg budžeta”, ocenio je on i dodao da bi akcionari, javno preduzeće PTT i grčki OTE trebalo što pre da se izjasne da li će privatizacije uskoro biti ili ne.
Kako je dodao, ukoliko je privatizacija odložena, uprava kompanije bi akcionarima predložila mere za rad kompanije, kako bi Telekom bio spreman za širenje ili dobru prodaju kada se za to stvore uslovi. „U ovom trenutku nije moguća dobra prodaja”, ocenio je on.
Radujko je rekao da je za tu kompaniju problem dug, koji je teško otplaćivati u uslovima „neekonomskih cena u osnovnoj delatnosti, fiksnoj telefoniji i sve jače konkurencije”. Kako je dodao, dodatni problem je promena kursa dinara, jer kompanija ostvaruje prihod u dinarima, a dug otplaćuje u stranoj valuti i teško je plaćati iako je kompanija profitabilna. Telekom se zadužio pre svega zbog širenja u Crnoj Gori i Republici Srpskoj, kazao je generalni direktor te kompanije. „Najgora solucija bi bila da nema privatizacije i da ništa ne menjamo”, kazao je on. On je rekao da uprava Telekoma ne isključuje ni smanjenje broja zaposlenih, iako to nije osnovna mera koju treba sprovesti.
Potpredsednik vlade Božidar Đelić ocenio je da bi država sa javnim preduzećima trebalo da potpiše trogodišnje sporazume u kojima bi se preciziralo kolike dividende očekuje od tih kompanija. To bi trebalo, istakao je Đelić, učiniti posle pregovora sa Međunarodnom monetarnim fondom o novom aranžmanu i rebalansu budžeta, koji bi trebalo da počnu polovinom marta. On je ocenio da javna preduzeća u Srbiji imaju veliki potencijal, ali da njihova profitabilnost još nije dovoljno dobra.
Đelić je kazao da su od 2001. godine srpska javna preduzeća dobila više od dve milijarde evra donacija, od čega je oko 800 miliona evra dobila Elektroprivreda Srbije. Kako je naveo, javna preduzeća su dobila i više od tri milijarde evra kredita, od čega pola milijarde evra još nije povučeno.
Đelić je rekao da je vlada opredeljena da zadrži većinski udeo u EPS-u, ali da proda „Jat ervejz” kada se poboljšaju uslovi na tržištu. On je podsetio da će farmaceutska kompanija „Galenika” biti prodata na tenderu. „Javna preduzeća u Srbiji poseduju ukupno 45 odsto imovine srpske privrede, ostvaruju oko 17 odsto ukupnih prihoda i u njima radi 15,6 odsto od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji”, podsetio je Đelić.
Potpredsednik srpske vlade je kazao da u Srbiji ima više od 480 lokalnih javnih preduzeća koja su značajna za razvoj lokalnih zajednica, ali se njihovom razvoju ne posvećuje dovoljno pažnje.
V. J. i Beta
[objavljeno: 25/02/2009]
.jpg)
