Izvor: Blic, 17.Apr.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novac od „Telekoma“ ide i na potrošnju
Koliko verujem pričama da će novac od prodaje "Telekoma" ići u infrastrukturu, toliko bi mogao da ode i u potrošnju, što bi bila potpuna katastrofa, kaže u intervjuu za "Novac" Milan Kovačević, nezavisni konsultant za strana ulaganja, i dodaje da je jedan od motiva za iznenadnu prodaju najboljeg državnog preduzeća, način da se primire kritičari koji podržavaju privatizaciju, ali i činjenica da smo zagazili u veći deficit i da su nam novci potrebni.
I ranije se pričalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da će novac od privatizacija ići u puteve. Prošle godine, međutim, nismo znali i kako se troši novac poreskih obveznika. Imali smo izmišljeni nacionalni investicioni plan, gde su sitniji projekti po opštinama služili jednoj partiji za pravljenje regionalne strategije, što nije bio niti nacionalni, niti investicioni plan, kaže Kovačević.
Tvrdite da je prodaja "Telekoma" došla kao iz rukava i da nismo spremni za privatizaciju?
- Mnogo toga je preskočeno, pa prodaju treba očekivati krajem godine. Odluka o prodaji 40 odsto kapitala, doneta je tek tako, bez savetnika. Ideja o prodaji postoji, ali se ne zna ni šta će se prodavati, ni kako će izgledati "Telekom" kada kapital bude prenet na državu. Pitanje je i da li samo formalno treba preneti kapital sa PTT na državu, ili je, ipak, kanale u kojima su kablovi, potrebno zadržati. Takođe, većina prostorija u vlasništvu PTT-a se daju u zakup "Telekomu", pa bi pre privatizacije bilo pametno razdvojiti ove firme i napraviti reorganizaciju.
Koliko je dobro da novi vlasnik "Telekoma" bude "Dojče telekom", koji je već akcionar našeg operatera?
- Pojedini ministri kažu da "Dojče telekom" nema pravo preče kupovine, a na nama je da u to i verujemo. Opasnost svakako postoji. "Dojče telekom" bi imao 60 odsto kapitala domaćeg "Telekoma", što znači i punu koncentraciju vlasništva. Tako bi mali akcionari izgubili šansu da svoje akcije prodaju ozbiljnim strateškim partnerima, a "Telekom" bi izgubio mogućnost da sa više partnera ima više tehnologije, što bi bilo dobro i za njega i za korisnike. Zbog mogućnosti da stekne kontrolni paket "Dojče Telekom" ima interes da ponudi veću cenu. "Telekom" možda vredi i više od tri milijarde evra, a imajući u vidu poslovanje u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori.
Koridor 10 sve više podseća na zidanje Skadra na Bojani?
- Mislim da će se sve i nastaviti ovako traljavo, a razlog je nedostatak organizacije. Još na početku mandata, sadašnjem ministru za infrastrukturu, rekao sam da ništa neće biti od velikih obećanja povodom koridora 10, a ako se ne nađe nova organizacija i valjan investitor. Investitor je odgovoran za radove. Mi sada imamo "Puteve Srbije", koje je propalo preduzeće, puno afera i sa zaposlenima koji se međusobno svađaju... Sada je napravljeno još jedno preduzeće "Koridor 10", pa se tek ne zna ko šta radi. Potrebno je jedno preduzeće, i to privatno, sa dobrim principima. Ovako, imamo dug, uzeli smo kredite, a ne znamo šta da radimo.
Da li je ove godine realno očekivati dve milijarde dolara stranih investicija kako procenjuju pojedini ministri?
- Realno je ako prodamo "Telekom", ali to nije investicija. Investicija je kad radite nešto novo i širite poslovanje, ali ne i kada kapital sa PTT-a prenesete na državu i onda to ode u drugu zemlju.
Sa sadašnje strane, nismo ništa uradili kako bi i povećali investicije, privreda nam je zasnovana pretežno na monopolima, nije konkurentna, imamo sve veći deficit javne potrošnje, ogroman broj nezaposlenih, socijalne tenzije... Sve to ne ide u prilog stranim ulaganjima. Od početka godine bilo je nekoliko projekata u automobilskoj industriji, i nešto investicija po ranijim ugovorima. Problem je što domaći privrednici samo sanjaju o ulaganjima, a razlog je skup kapital. Lokalni krediti su katastrofalno skupi i umesto da obezbedimo jeftinije investicione kredite, mi dajemo keš kredite za svadbe.
Hoćete da kažete da novi subvencionisani keš krediti ne mogu i da pokrenu proizvodnju što je bila osnovna zamisao?
- Nema argumenata da su takvi krediti dobra mera. Ideja je marketing, bilo lični ili stranački. Sada se događa da novac iz budžeta odlazi u banke i povećava njihove prihode. To je sa jedne strane dobro, ali banke nisu ugrožene, a novi rashodi u budžetu nam nisu trebali. Samo malim delom, ovi krediti će i zahvatiti domaću proizvodnju. Mi robu uglavnom uvozimo, pa bi bilo bolje da se kreditima pomogne izvoznicima.
Zakon o izgradnji ulagačima prst u oko
Pojedine izmene Zakona o izgradnji otežale su poslovanje mnogim investitorima?
- Klauzuli o vlasništvu, ubačenoj u Zakon o planiranju i izgradnji, jednostavno nije mesto. Sada, naime, ulagač koji je kupio preduzeće na državnom zemljištu, za dalju gradnju, mora to isto državno zemljište da pretvori u privatno vlasništvo, i to po tržišnoj ceni. To je za strane ulagače direktno prst u oko. Motiv je, smatram, ništa drugo do nečiji put da za male pare dobije mnogo više.
U maju se očekuje i konačna odluka o prodaji "Galenike". Koliko je sada dobar momenat imajući u vidu ekonomsku krizu i loš kreditni rejting?
- Za "Galeniku" je prodaja dobro rešenje i šteta je što ranija privatizacija sa Amerikancima nije uspela. U međuvremenu je "Galenika" dosta pala, rezultati su se popravili u poslednje vreme, mada sumnjam, i idu u pravcu u kome će želeti strateški partner. Nisam siguran da će nova fabrika povećati vrednost "Galenike" jer se ne zna da li će novom vlasniku i cilj biti takva proizvodnja. Drugi argument da "Galenika" neće biti dobro prodata jesu nedostaci naše farmaceutske industrije.
Da, ali država je odredila minimalnu cenu od 200 miliona evra?
- Samo nevešti prodavac određuje minimalnu cenu i to je diletantski prilaz. To znači da država i ne zna koliko "Galenika" vredi, mada minimalna cena može da ima još jedan cilj. Ona je balans u situaciji kada jedni misle da "Galeniku" treba prodati, a drugi da ona ipak treba ostati u državnim rukama.
Da li je za "Jat" privatizacija jedino rešenje s obzirom na ukupne dugove od 40 miliona evra i loše rezultate?
- Priča sa "Jatom" liči na hod slepca. Sve vreme je postojala tendencija pada rezultata, stvoren je veliki dug, pa sve veći gubitak, previše zaposlenih, gubljenje tržišta... Jednostavno, ne vidim razlog i zašto bi bilo dobro da sačuvamo "Jat". Kakva je to nacionalna avio-kompanija kada vam karta do Crne Gore u jednom pravcu košta sto evra, a do Beča se može leteti za 80. Sada postoje samo dva rešenja. Jedan je stečaj, a drugi da preuzmemo probleme "Jata", što znači da bi poreski obveznici platili njegove dugove i da bi se onda tražio strateški partner.
Koliko su realne procene MMF-a da ćemo ove godine imati privredni rast od 1,5 odsto?
- Ima znakova da se udaljavamo od dna. Čak i ovakva mala proizvodnja pokazuje tendenciju rasta, naravno neke branše, kao što je poljoprivreda, ali ne i građevinarstvo. Ako, nam, dakle, naruku budu išle vremenske prilike, postoji šansa i za rast veći od 1,5 odsto. Ali ne zaboravimo da je to upola od prošlogodišnjeg pada. Aduti su i da napravimo sistem u kome funkcioniše tržište, da podesimo devizno tržište da malo više bude u funkciji privrede, a manje u funkciji banaka... Danas sistem omogućava da banke manipulišu s kursnim razlikama. Zato su ove razlike i veliki deo uspeha banaka, ali i neuspeha privrede.
Odvojiti NBS od Vlade
Kako vidite motive odlaska guvernera i šta mu zamerate?
- Ja sam otišao iz bankarstva kad mi se učinilo da bankarstvo više neće biti dobro. Dosadašnji guverner bi do isteka mandata verovatno bio lošiji u tuđim očima, tako da se povukao u vreme kada može bolje da se pozicionira. Imao je autonomiju kao nijedan guverner u Srbiji, ali je nije dobro iskoristio. Ignorisao je da je devizna politika njegov resor i tom delu dozvoljavao prolaz tuđih ideja, štetnih po privredni rast. Da li je dovoljan motiv za odlazak ukoliko vam vlast kaže da će uzeti deo deviznih rezervi i napraviti garancijski fond za privredu. To su gluposti, a što se tiče pritisaka povodom kursa, guverner je napravio kompromis. Na kraju prošle godine namestio je kurs i zadovoljio privredu, a onda ga je u ovoj godini pustio.
Sada je najbitnije da monetarna politika bude odvojena od fiskalne. Pričalo se da bi trebalo promeniti Zakon o NBS i da bi bilo dobro da kolektivni organ više odlučuje nego organ, što znači i želju da političke stranke imaju udeo i u monetarnoj oblasti.
