Izvor: Mondo, 15.Jul.2016, 10:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uvozimo meso, a uvozićemo i mesare
U Srbiji se najavljuje vaskrsenje mesarske industrije, dolaze i strane kompanije, ali je pitanje ko će u njoj raditi kada su školske klupe za mesare gotovo potpuno prazne.
Foto: thinkstock/guliver/gettyimages
Kada bi se okupili đaci koji su se upisali na smer za mesara u Kruševcu, Rumi, Subotici, Kikindi, Sremskoj Mitrovici, Obrenovcu, Leskovcu i Aleksincu, opet bi u učionici ostalo praznih klupa, pišu "Večernje novosti".
U svim gradovima mesarski zanat >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << želi da uči od dva do pet đaka. U celoj Srbiji na ovaj smer upisalo se 268 đaka, na predviđenih 420 mesta. Samo Hemijsko-prehrambena tehnološka škola u Beogradu ima celo odeljenje sa 30 učenika. I dok đaci beže od klanica i mesara, trgovinski lanci i industrija mesa vape za dobrim majstorima, daju stipendije, pomažu tokom školovanja i zapošljavaju sve koji izuče ovaj zanat.
Plata veća od direktorske
Početna plata mesara je 30.000-40.000 dinara a dobri majstori zarađuju i do 80.000. "Kada se sretnem sa bivšim đacima, oni prokomentarišu da im je neprijatno da kađu kolika im je plata, jer zarađuju mnogo više od mene, direktora škole sa 23 godine radnog staža", kaže Nataša Parezanović. Prosečna neto plata u Srbiji u maju mesecu iznosila je 43.951 dinar.
Pojedini veliki trgovinski lanci posali su Ministarstvu prosvete, tražili proširenje upisnih kvota, ali i u ministarstvu i u školama kažu da otvaranje više odeljenja ne znači ništa dok nema đaka koji bi ih popunili.
"I da imamo tri puta više učenika, svi bi mogli da se zaposle odmah posle škole, jer je potražnja na tržištu rada ogromna", kaže Nataša Parezanović, direktorka Hemijsko-prehrambene škole u Beogradu.
Ona kaže da škola sarađuje sa trgovinskim lancima i klanicama, ali da nemaju dovoljno đaka, koliko oni traže.
"Deca imaju praksu u maloprodajnim objektima, dobijaju stipendije, uče od pravih majstora. Kada izađu iz škole, oni su prave zanatlije koje mogu odmah da se zaposle", kaže Parezanović.
Krivce za malo interesovanja ona vidi u roditeljima i upisnoj politici. Roditelji, kaže, čak i kad su sami zanatlije, žele da im dete četvrti stepen bude postavljen još više od 50 bodova.
"Tada bi se više dece interesovalo za mesarski i ostale zanate, koji su deficitarni na tržištu rada", objašnja Parezanović.
A pre deceniju, ili dve, podaci Ministarstva prosvete kažu, samo u Beogradu upisivana su četiri odeljenja mesara u tri škole.
"Interesovanje je malo i mi smo otvorili ove godine 27 odeljenja, ali je pitanje da li će sve ostati jer nema dovoljno prijavljenih. Programirano je 26 mešovitih odeljenja, u kojima je 15 đaka sa profila mesar, i jedno celo odeljenje sa 30 učenika. Ali za tih 420 mesta, prijavljeno je svega 268 učenika, objašnjava Mirjana Bojanić, posebni savetnik ministra prosvete.
Ona dodaje i da bi srednje škole koje obrazuju ove profile trebalo još više da se reklamiraju, da idu po osnovnim školama i predstavljaju svoj rad.
.jpg)
