Izvor: Vesti-online.com, 21.Feb.2011, 12:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Na berzi rada 45 hiljada diplomaca

Inženjeri voze taksi, pravnici prodaju na pijaci, lekari sede kod kuće. Oni snalažljiviji odlaze u inostranstvo. A sve zato što u Srbiji ne mogu da nađu posao u struci. Na radno mesto trenutno čeka 44.787 ljudi sa fakultetskom diplomom i to godinu i sedam meseci u proseku.

Među njima je najviše inženjera poljoprivrede, mašinstva, metalurgije, rudarstva, lekara opšte prakse. Broj fakulteta koji školuju ove kadrove ne smanjuje se. Brucoši se upisuju stihijski, bez plana >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << kadrova koji su potrebni našoj zemlji.

I dalje najviše školujemo menadžere i pravnike, a imamo manjak stručnjaka iz oblasti hrane, informacionih i komunikacionih tehnologija.

- Najveći problem je što i dalje imamo mrežu visokoškolskih ustanova nasleđenu iz SFRJ, iako nemamo industriju te bivše zemlje - kaže za "Novosti“ prof. dr Branko Medojević, bivši prorektor BU i profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. - Mašinska industrija nam je uništena, a mašince i dalje školujemo u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Kraljevu. Kada završe studije, ti ljudi ne mogu da nađu posao.

Glavni problem je, prema rečima Medojevića, što nemamo strategiju visokog školstva. O njoj se, kaže, govori godinama, ali nikako da bude napisana.

- Država treba da donese strategiju, pa makar i da ne bude najbolja moguća. Moramo da krenemo od nekog dokumenta - smatra Medojević. - Važno je odrediti prioritete. Ako je Nemačka rekla da je u IT sektoru budućnost i dala po 10.000 evra plate kompjuterskim stručnjacima, morali bismo i mi da favorizujemo ovu oblast.

I podaci dobijeni od Nacionalne službe za zapošljavanje jasno govore koji su kadrovi traženi na tržištu.

- Veća tražnja postoji za inženjerima elektrotehnike i programerima, inženjerima građevine sa licencama za projektovanje, specijalistima oftalmologije, ginekologije, onkolozima, profesorima stranih jezika i matematike, farmaceutima sa položenim stručnim ispitom, veterinarima i ekonomistima - kažu u NSZ.

Prema njihovim procenama, u budućnosti će porasti interesovanje za kadrove u oblasti kulture i informisanja (dizajn i produkcija), ekonomije (finansijski analitičari, stručnjaci za finansijsko posredovanje i poslovno savetovanje).

- Biće posla i u turizmu, uključujući medicinski (stomatološke usluge, estetska hirurgija), kao i u IT sektoru, za različite vrste programiranja - najavljuju u NSZ.

Da će u budućnosti najviše "hleba“ biti za kompjuterske stručnjake, ali i za ljude koji se bave hranom, energijom, saobraćajem s visokim obrazovanjem, konstatuje i prof. dr Radivoje Mitrović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete. Nacionalna strategija visokog obrazovanja, koja je najavljena još za prethodnu godinu biće, kaže, završena do kraja ove.
Pogledaj vesti o: Posao u inostranstvu

Nastavak na Vesti-online.com...