Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Maj.2018, 11:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Predsednik za fer-kompromis u rešenju kosovskog pitanja

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u intervjuu nemačkom dnevniku "Rajniše post" naglasio da je Srbija za fer-kompromis u rešenju kosovskog pitanja i upozorio da bi, ukoliko se ne nađe rešenje prihvatljivo za većinu, moglo doći do novog talasa srpskog nacionalizma.

"Rešenje mora biti za većinu prihvatljivo, inače ćemo odmah doživeti novi talas srpskog nacionalizma", rekao je Vučić.

Na ocenu ovog diseldorfskog lista da Beograd do danas „izbegava da >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << prizna nezavisnost svoje bivše provincije" i pitanje, ne mora li se ta cena platiti, ako Srbija želi u EU, Vučić je rekao da je „potpuno nezamislivo da Srbija, pri rešenju konflikta, na kraju stoji praznih ruku".

"Nama je potreban fer-kompromis i to znaci da bi obe strane morale da učine ustupke", rekao je Vučić i, ocenjujući da bi moglo biti da Srbi prinesu veću žžrtvu, upozorio da se kompletno poniženje u tom pitanju od Srba, jednostavno, ne može zahtevati.

On je naglasio da je Kosovo za Srbe jedna ekstremno osetljiva tema i podsetio da su svi njegovi prethodnici, na jedan ili drugi način, politički na toj temi propali.

Upitan da kaže kako bi jedan kompromis rešenja kosovskog pitanja mogao da izgleda, Vučić je rekao da o tome još ne može da govori.

"Molim Vas, imajte razumevanja za to da ja još nikakve detalje ne mogu da navedem. To bi moglo da slabi našu pregovaračku poziciju. Ali, budite uvereni-čim počnu ozbiljni razgovori, mi ćemo biti spremni za kompromis. Voleo bih kada bih mogao to da tvrdim i za drugu stranu....", rekao je Vučić.

Na pitanje da li su njegovi sunarodnici zaista spremni na ustupke oko Kosova, Vučić je odgovorio da nisu.

"Ne, za to se moramo boriti. Danas bi oko tri četvrtine Srba želelo rade da se konflikt zamrzne, nego da se prihvati kompromis. Ali ce jednom, iznenada, taj konflikt da se odmrzne i to je jedna vremenska bomba, jedna politička hipoteka za moju zemlju i ceo region. Ne, mi moramo taj problem da rešimo i to ne tek za 100 godina. Mi moramo sada i ovde da stvorimo temelj za bolju budućnost", rekao je Vučić i dodao da bi on želeo da njegovi sunarodnici "prime k'srcu", reči pisca Borislava Pekića-"volite zemlju svoje dece, a ne svojih predaka".

Na ocenu da je do pre desetak godina bio tvrdi srpski nacionalista, a danas važi kao prozapadni reformator koji svoju zemlju, što je moguće pre, želi da uvede u EU i pitanje da li može da razumete da neki ljudi ne mogu potpuno da veruju u tu radikalnu promenu, Vučić je naglasio da on svoju političku prošlost ne sakriva i ne negira da je tada pravio velike greške.

„Ali, ja se ne stidim zbog toga, što sam se promenio. Samo se budale ne menjaju. Ponosan sam da svaki dan učim nešto novo. I, molim, procenjujete me na osnovu mojih delovanja - danas i ovde", rekao je Vučić.

Na ocenu lista kako u Nemačkoj nije baš veoma popularna ideja o Srbiji u EU, Vučić je rekao da on zna da Srbija privredno i politički, iz nemačke perspektive, nema, naravno, veoma veliku težinu.

"Ali moja zemlja, na osnovu svog položaja, ima strateški veliki značaj. Ona je mala, ali je najveća od svih balkanskih zemalja. Mir i stabilnost u regionu su, bez uključenja Srbije, nezamislivi. I dok je Nemačka na kraju milenijuma mnogim Srbima bila još omražena, danas je ona, medu mojim sunarodnicima, jedna od najomiljenijih zemalja", naglasio je srpski predsednik i podsetio da je Srbija u izbegličkoj krizi 2015. godine pomogla, koliko god je mogla.

On je ocenio da to i u Srbiji na početku nije bilo baš popularno i istakao da bi se on, međutim, „stideo, da mi nismo učinili, onoliko koliko smo mogli".

Povodom današnjeg samita EU i balkanskih zemalja u Sofiji i njegovih očekivanja, Vučić je naglasio da bi on bio srećan već, ako bi objektivno i racionalno jedni sa drugima mogli da razgovaraju o narednim koracima.

"Mi želimo jedan što je moguće jasniji koncept i plan i želimo da znamo šta EU od nas očekuje. Važno je, takođe, da pomoć EU za ljude u regionu konačno postane konkretno vidljiva", rekao je Vučić i dodao da bi se, na primer, već sutra moglo početi sa gradnjom planiranog "autoputa mira" od Prištine do Niša, kada bi sada bila zaključena odluka o finansiranju.

Upitan da oceni da li bi tradicionalno tesni odnosi Srbije i Moskve mogli postati prepreka za pristup Srbije EU, Vučić je rekao da od ruskog predsednika Vladimira Putina nikada nije čuo prigovor o srpskoj orijentaciji da bude član EU.

"Ja sam se sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom sreo toliko puno puta, kao skoro nijedan drugi evropski političar i ni jedan jedini put od njega nisam čuo prigovor protiv srpske želje za članstvo u EU. Jedno članstvo Srbije u NATO bi, naravno, bio problem za Rusiju, ali to se ne postavlja, jer Srbija želi da ostane vojno neutralna", rekao je Vučić.

Zamoljen da opiše lične odnose sa Putinom, srpski predsednik je istakao da on šefa Kremlja poznaje veoma dobro i ima veliko poštovanje za njega.

"On je veoma inteligentan čovek i znam da se Srbija na njega može osloniti. Meni je tri puta zaista hitno bila potrebna njegova pomoć i tri puta sam ga odmah dobio telefonom. Ali to važi, takođe, i za Angelu Merkel. Njoj sam još i danas najdublje zahvalan, da je ona 2015. godine posegla za telefonom, kako bi okončala bivšu hrvatsku blokadu granica protiv moje zemlje. Mi, Srbi, to njoj nikada nećemo zaboraviti. Isto kao što ne zaboravljamo ni Rusima njihovo prijateljstvo. Upravo zato uvek i govorim da se nikada nećemo priključiti sankcijama EU protiv Rusije", naglasio je Vučić.

Na pitanje da li to znači da prihvata rusku aneksiju Krima, Vučić je rekao da Srbija nije priznala Krim kao deo Rusije i da to, takođe, neće ni učiniti

"Rajniše post", dnevnik iz Diseldorfa, glavnog grada nemačke pokrajine Severna Rajna Vestfalija (NRW), koju je Vučić upravo posetio, učestvovao na zajedničkom poslovnom forumu Srbija-NRW i razgovarao sa Arminom Lašetom, šefom pokrajinske vlade i bliskim saradnikom Merkelove, piše da srpski predsednik želi svoju zemlju da odvede u EU i da zato od Evropljana očekuje jasan "plan vožnje", kao i pomoć za fer - rešenje kosovskog konflikta.

Dnevnik ukazuje i na to da se Vučić ceo dan u Diseldorfu trudio i zalagao za nemačke investicije u svoju zemlju, "koja u međuvremenu prezentuje impresivne privredne podatke".

"Ali, srpski predsednik zna da su, bez političke stabilnosti na Balkanu, ti uspesi u opasnosti", piše ovaj Dnevnik, navodeći da Vučić govori tihim, mekim glasom, ali da ono, što kaže, pokazuje odlučnost".

Vučić pokušava da skrene "neminovni put" rešenja za Kosmet

Britanski "Fajnenšl tajms", evropski TV "Juronjuz", francuska "AFP", albanska televizija "TV Klan", američka mreža ABC, neki su od svetskih medija koji su u poslednja dva dana intervjuisali srpskog predsednika Aleksandra Vučića, a po mišljenju analitičara to je znak da se rešenje kosovskog problema bliži kraju. Bila je to prilika za redakcije ovih medija da čuju kako rešenje kosovskog problema vidi predsednik Srbije, ali, kako ocenjuju analitičari, i prilika da Vučić pokaže da Srbija upućuje pozitivne signale i pozitivne poruke upravo u ovoj odlučujućoj fazi, u kojoj se očekuje da sve to bude krunisano sveobuhvatnim sporazumom o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

Politički analitičar Nebojša Krstić podseća da je serija intervjua svetskih medija sa predsednikom Vučićem usledila nakon njegovih brojnih poseta i susreta sa međunarodnim zvaničnicima, državnicima, predsednicima država i vlada u regionu, Evropi i svetu.

"To sve govori, kao što i same predsednikove reči potvrđuju, da se pitanje pregovora Beograda i Prištine bliži nekom svom završetku u kome Srbija teži da reši problem, ali da ga reši kompromisom i na način da obe strane budu uravnoteženo nezadovoljne i uravnoteženo zadovoljne", konstatuje Krstić.

Prema njegovim rečima, time bi se izbegla situacija da jedna strana bude frustrirana, a druga 100 odsto zadovoljna, ali i izbegla "klica stalne nestabilnosti i nezadovoljstva" koja bi, tvrdi Krstić, rezultirala nekim mogućim konfliktom u budućnosti.

Finale pregovora, navodi Krstić, posledica je dugogodišnjih dijaloga koji su počeli još 2005. godine i vojno-tehničkog sporazuma Rezolucije 1244, a za sve te godine, kaže, pozicija Srbije "bivala je sve teža i teža, a prostor za pronalaženje rešenja sve manji i manji".

"Predsednik danas ima prostor za pregovore širine oštrice žileta. Prostor za pregovore je jako mali, mogućnosti za postizanje sporazuma su veoma male, tesne, teške, pritisci veliki, što i predsednik otvoreno govori...", konstatuje Krstić.

On istovremeno ukazuje da u tako tesnoj i teškoj pozicija za pregovor raspoloženje javnosti u Srbiji koje, kako on kaže, kreira većina intelektualaca i onih koji "diriguju" medijima, jeste da "konflikt ostane zaleđen".

S obzirom da Srba ni u Srbiji nema mnogo, a još ih manje ima na KiM, primećuje Krstić, svaki poziv na "zamrznut konflikt" za još koju godinu ili deceniju ostavlja prostora da Srba na KiM bude još manje ili da ih uopšte ne bude, a tada ćemo se zapitati "ima li smisla boriti se za nešto što mislimo da je naše i deo našeg nacionalnog interesa i državnog integriteta".

Krstić smatra da je Vučić sve to jasno poručio i svetskoj javnosti u svojim intervjuima, te da više niko ne može za Srbe reći da "prete, da su faktor nestabilnosti ili da provociraju", već da "nude ruku pomirenja i saradnje".

"U tom smislu, Vučić bije tešku, možda izgubljenu bitku, ali je bije na jedini mogući način - diplomatskim sredstvima, aktivnom diplomatijom, kroz nastupe, govore, intervjue koji su racionalni i koji su ponuđena ruka saradnje", podvukao je Krstić.

Mada je svetska javnost, navodi on, "potpuno nezainteresovana" za problem Kosova, i da ga je većina zemalja "rešila" njegovim priznavanjem, ovo je kako kaže "poslednji trzaj" predsednika da taj "neminovni put" rešenja za Srbiju aktuelizuje i skrene na način na koji bi Srbija bila "adekvatno obeštećena".

Potpredsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović saglasan je sa Krstićem da je predsednik Srbije svetskoj javnosti u svojim intervjuima uputio "neku vrstu signala" onoga šta će se dešavati u "odsudnoj fazi" normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

"Ono što je značajno jeste da Srbija upućuje pozitivne signale i pozitivne poruke upravo u ovoj odlučujućoj fazi, u kojoj se očekuje da sve to bude krunisano sveobuhvatnim sporazumom o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

"Taj sporazum ni na koji način ne bi trebalo da Srbiju stavi u poziciju poražene strane već nekoga ko je sklon kompromisu i koji je do kompromisa zapravo i došao", ocenjuje Đukanović.

Srbija je svetu poslala i poruke, primećuje on, da razmišlja o budućnosti, o ekonomskom razvoju, kao i o tome da ne ostane na "krajnjoj periferiji Evrope" već da se integriše u evropska dešavanja.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...