Izvor: Politika, 31.Dec.2013, 16:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ekonomski oporavak na bensedinima

Posle „godine prekretnica”, koju je Josip Broz Tito najavio krajem 1974, i „godine velikih poduhvata”, kako je Slobodan Milošević nazvao 1999, dobili smo 2014. kao „godinu znoja i rada”

„Očekujem u 2014. a posebno u 2015. godini, nakon teških reformi, bolji život za građane Srbije. Biće potrebno mnogo znoja i rada da možemo da kažemo da smo nešto napravili. Napredak ekonomije je najvažniji cilj, a pristojna i normalna Srbija nešto za šta smo se borili. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Takva Srbija nije više tako daleko”, poručio je Aleksandar Vučić građanima uoči Nove godine.

Tako smo, posle „godine prekretnica”, koju je Josip Broz Tito najavio krajem 1974, i „godine velikih poduhvata”, kako je Slobodan Milošević nazvao 1999, dobili 2014. kao „godinu znoja i rada”.

Novogodišnja obećanja političara prave se uglavnom po uhodanom receptu: pomešati najave o reformama i ekonomskoj stabilizaciji. Začine, poput poboljšanja životnog standarda, dodati po želji. Dosoliti pokoji strateški stav o spoljnoj politici i „teškim okolnostima koje smo prošli u godini za nama”. Sve to potrpati u jedan govor i servirati građanima vruće...

Pod maskom stabilizacije, konsolidacije i ostalih „cija” – reforme i ekonomski napredak najavljivali su narodu uoči Nove godine i prethodni vlastodršci. Kada smo 1999. preturili preko glave bombardovanje i ulazak trupa NATO-a na Kosovo, Milošević nam je uoči 2000. godine, ne sluteći valjda svoj skori pad s vlasti, poručio: „U idućoj godini naši prioritetni ciljevi, pored obnove zemlje, tiču se razvoja, povećanja poljoprivredne i industrijske proizvodnje, zarada, standarda i zaposlenosti.”

Bivši predsednik Srbije Boris Tadić je ostao upamćen po izjavama da je slom globalne ekonomije šansa Srbije. „Baš u ovakvoj svetskoj finansijskoj krizi, možda čak i pretećoj recesiji, nalazi se negde i šansa za Srbiju, za ubrzani razvoj”, rekao je šef države 2008. Njegov nerealni optimizam podgrevali su i premijer Mirko Cvetković izjavom „Želim svima ličnu sreću i uspeh i zdravlje u narednoj (2009) godini, a kako naš narod kaže – pare će same doći” i Dragan Marković Palma, rekavši da bi „ova 2009. mogla da bude berićetna”.

Jedino je Rasim Ljajić, tada ministar rada i socijalne politike, imao više osećaja za realnost iako se pozivao na sredstva koja se poigravaju sa stvarnošću, tvrdeći da „ni pod opijatima” ne bi mogao da izgovori da će „2009. biti bajna”.

Doduše, Tadić i u krizi DS-a vidi sopstvenu šansu. Samo da se ne predomisli kao kada je 2010. rekao „Ja sam građanima prošle godine, pred početak krize, rekao da će ta godina biti najteža u našoj novijoj istoriji”, preselivši pri tome iz nepoznatih razloga početak svetskog finansijskog kraha iz 2008. u 2009.

Jednu od malobrojnih konkretnih najava ponudio je Zoran Đinđić krajem 2000. kao kandidat za premijera republičke vlade. On je rekao da je 2001. „poslednja Nova godina koju građani dočekuju u strahu od nestašice struje”, najavljujući stabilizaciju energetskog sistema izgradnjom „Kolubare B”, što će uz remont postrojenja omogućiti da „u 2002. ne bude više restrikcija, a da 2003. Srbija postane izvoznik struje, ali i hrane – kako nagoveštavaju planovi ulaganja u poljoprivredu”.

Mnogobrojni su i primeri potpuno promašenih najava, još od Titove izjave krajem 1974. da su novim Ustavom SFRJ obezbeđene „sve neophodne pretpostavke za istinsku vlast radničke klase”. A proletarijat je živeo sve teže, prizivajući stabilizaciju koja je uzaludno, posebno u osamdesetim, najavljivana na kraju svake godine...

Tu je i pomalo mistična izjava Vuka Draškovića koju je izrekao kao ministar spoljnih poslova SCG: „Mislim da ćemo veoma brzo, uz zgodnu formulaciju, koju ne bih hteo da obelodanim, bezuslovno postati ’polučlanica’ (?) Partnerstva za mir, sa realnim izgledom da u 2007. uđemo u NATO”, rekao je on 2005, šest godina pošto je NATO zakoračio u Srbiju, ulaskom na Kosovo.

Među novogodišnjim biserima je i tvrdnja Miroljuba Labusa, potpredsednika savezne vlade, koji je krajem 2001 rekao: „Tranzicija jugoslovenske privrede sigurno se neće završiti njenim uništenjem, kao što neki pričaju. To nikome nije cilj.” Njegov kolega iz ekspertske stranke G-17 Mlađan Dinkić, ministar finansija, najavio je da „uvođenjem PDV-a 1. januara 2005. neće poskupeti hleb i mleko” i šuškanje o skoku cena pripisao „urođenom defetizmu naroda koji u svemu vidi propast”.

Neke od prognoza vlastodržaca su se, mada ne u roku, ispunile. Milošević je na kraju 1993. najavio u narednoj godini trajno utihnuće oružja na području nekadašnje Jugoslavije, ali kako se to nije desilo, želju je ponovio 365 dana kasnije. Sa Dejtonskim sporazumom to se obistinilo, ali ne i očekivanje da ćemo „u novoj godini učiniti radikalne korake u pogledu bezbednosti i mira u našoj zemlji”.

Vojislav Koštunica, možda i najuzdržaniji prognozer, opekao se krajem 2004. kad je na pitanje „Kada smatrate da je realno da Srbija dobije novi Ustav”, rekao: „Dve hiljade pete godine!” I promašio za godinu dana.

Izjavama se, čini se, ne razmeće ni Ivica Dačić, čak je jednom i pogodio, rekavši da će Srbija 2013. biti spremna za razgovor o trajnom rešenju za Kosovo i Metohiju. Možda se to može pripisati njegovoj izjavi svojevremeno u „Žikinoj šarenici”:

„Svima je potrebno malo bajke na početku godine, ali ja nisam kolektivni terapeut da dajem bensedin, da tvrdim da će biti bolje, jer ja to ne znam, iako to želim.” To je rekao na svoj 47. rođendan, a najavio je i da će za pola veka sopstvenog postojanja, 1. januara 2016. napraviti koncert „Ivica Dačić i prijatelji pevaju za vas” u „Sava centru”.

Za ovu izjavu još nije prošao rok, baš kao i za Miloševićevu najavu s kraja 1999: „Verujem da će naš narod u sledećem veku dočekati spokojstvo i blagostanje.” Za to imamo još 86 godina „fore”. Kao uteha dok čekamo blagostanje neka nam posluži jedan od malobrojnih  primera prognoza političara koje su se u dan obistinile. „Izbora će biti na proleće, tačnije u nedelju, 6. maja 2012. godine”, izjavio je Marko Đurišić, nekadašnji predsednik Izvršnog odbora DS-a. I to – 30. decembra 2008. godine.

Dimitrije Bukvić

objavljeno: 31.12.2013.
Pogledaj vesti o: Nova godina

Nastavak na Politika...