Izvor: Politika, 07.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reka veselja i piva u Guči
Majstor za kupus iz Titove garde kuva za posetioce. – Par iz Nikšića venčao se uz zvuke trube
Guča – I bez takmičenja, pobednik Dragačevskog sabora trubača u kuvanju svadbarskog kupusa jeste Miloje Stevanović (80) iz Živice kod Guče. Taj ugledni položaj unapred je dobio, zbog godina, staža na Saboru, gde 35 leta bez prekida puni i prazni masne lonce, i blagodareći činjenici da je pogrešio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << samo jednom, davno.
– Vojsku sam služio u Beogradu, tačno tri godine, u Titovoj gardi, pa sam ostao još dva meseca kao intendant. Zanimalo me sve oko kuvanja, od varjače do knjige, gutao sam knjige iz te oblasti i tako ostao seljak, ali i postao kuvar – kaže Stevanović za „Politiku”, dok dežura pored lonaca u dvorištu gučke kafane „Kod Dača”.
To mu je radno mesto za vreme svakog sabora, a onu jedinu grešku načinio je pre toga, na početku karijere. „Lonci su bili založeni na livadi, vetar je razbuktao vatru i kupus malo zagoreo. To niko nije osetio osim mene, svi su rekli da je odličan, ali sam znao da nije.”
Lonac sa 100 kilograma kupusa i mesa, veli, potrebno je kuvati najmanje šest sati, ali Milojeva glavna poslovna tajna dolazi pre toga: „Najvažnije za ovaj specijalitet je da sve bude besprekorno čisto, i sud, i meso i kupus. Ovaj sam kiselio pet dana, dodajući mu samo so i ništa više.”
Majstor kupusa je, može biti, najstariji poslenik na 48. saboru trubača u Guči i zadužen je da radi, dok je mlađima palo u deo da se vesele, kako i priliči. Na kampovanju u školskom dvorištu, oko svog roštilja načetilo se šestoro mladih Aranđelovčana, po tri devojke i mladića, čekajući rezultat sa užarene rešetke.
– Samo ja moram da služim i da se mučim – kaže u šali jedna od devojaka ispod Bukulje, Jelena Maksimović (20), dok nožem priprema piletinu za žar. U svoje dve decenije ona je već treći put u Guči, pa neko mora da misli i o debitantima iz njene grupe.
To su, eto, neke sličice iz vrele Guče, pregrejane mirisom dima, roštilja i neodoljivim ritmom trubača. Varošica i skoro svi njeni gosti – ceni se da ih je prvog dana Sabora, u sredu, bilo oko 30.000 – od te vreline brane se uglavnom pivom. Marka je po volji, razume se, ali zvanje glavnog sponzora ovog sabora i pravo na predstavljanje u Guči platila je „Apatinska pivara”.
– U Guču smo dopremili, u putu je ili spremno za slanje, ukupno 20 šlepera piva, odnosno oko 250.000 litara – kaže Milivoje Vujović, menadžer sekundarne logistike u vojvođanskoj pivari.
Kategoriji potrošača te namernice, na obostranu žalost, ne pripadaju trubači. Pogotovo vrhunski, jer beže od pića kao od velikog iskušenja, čuvajući grla i snagu za nedeljni okršaj. Tada će, na saborištu kraj Belice, 16 trenutno vodećih orkestara u Srbiji odlučiti ko je najbolji među njima.
Pobednici će, razume se, dugo pamtiti ovaj sabor, a isto važi za jedan zaljubljeni par koji se venčao juče u Guči. Oboje iz Nikšića – Mara Dakić (37) i Milorad Vranić (57) – odlučili su da stanu na ludi kamen u prestonici trube gde ih je, ispred Doma kulture, uz zvuke trube Dragan Ignjića iz Užica i Gvozdena Rosića iz Rtiju, venčao gučki matičar Rade Radičević.
– Ovu venčanicu priznaće nam i u Crnoj Gori – rekla nam je mlada, dodajući da se već raspitala o tome.
Ovde će, u nedelju tačno u podne, varošicom da prođe svita stare dragačevske svadbe, koja po tradiciji pripada najlepšim događajima saborskog programa. Konji i čeze, dever i jenđe, pesma, buklija i veselje obeležavaju važan dan u životu dvoje mladenaca, i sve to, sa bojom starih vremena, projezdi Gučom. Oni što su se davno uzeli pamte da ni familija nije bila bez uticaja na izbor bračnog druga, dok su etnolozi opisali jedan istinit događaj iz dragačevskog sela Vučkovice, s početka prošlog veka.
Roditelji se behu dogovorili oko svadbe, ali, eto, nisu stigli da mladu i ženika sastave ni na gledanje. Nevesta, tek dovedena na veselje, spazi nepoznatog mladića pored ognjišta gde su bili postavljeni lonci, priđe mu i upita ga: „Je li, braco, čarkadžijo, da li bi mi znao reći ko je ovde moj đuveglija?” Momak obrisa nos i masne prste, izbeči se na mladu i važno odgovori: „To je ovaj đida”, pokazujući na samog sebe.
Danas će u Guči, od 23 sata pevati počasni građanin varošice i najbolji beli trubač na svetu, Boban Marković iz Vladičinog Hana, i njegovi koncerti su uvek vrhunski događaj svakog sabora. Ma gde da se zatekne u svetu, ovog petka mora biti u Guči, i tako je godinama. Pre njega, na glavnu saborsku scenu izaći će deset stranih trubačkih orkestara i održati koncert van konkurencije, priznajući da im čini čast što sviraju u Guči.
To su francuski orkestri „Buls de Fo” iz Remsa i „Orkestar od 38 tonova” iz Grenobla, „Balkan verhaus” (Tel Aviv, Izrael), „Kajn foršpil” (Landshut, Nemačka), „Muzikferajn Ebersbah” (Ebersbah, Nemačka), „Vud end bras bend” (Gulenjuv, Poljska), „Mahlast” (Beč, Austrija), „Aguševi” iz Strumice u Makedoniji i slovenački trubači iz Velenja i Ravna.
Slovenci su prvi put u Guči svirali, inače, još na četvrtom Saboru, 1964. godine, i tada van konkurencije. Ansambl iz Trbovlja zvao se „Veseli rudari” i svirkom na Saboru trebalo je da podseti na izgnane Slovence koji su 1941. godine u ovom delu Srbije dobili utočište. Ali, to su drugo vreme i stara tema.
A nova radarska tehnika, policajci u kolima civilnih tablica i zdrava pamet govore saborašima da je bolje ako sami mere količinu unetog piva, nego da se merenjem bavi narodna vlast. Zato prvog dana nije bilo mnogo veseljaka za volanom, a svi već dobro znaju da sa jednim promilom alkohola u krvi nema mrdanja. Ako u istim kolima ne postoji zamena za pijanog vozača, onda mu sledi obavezno trežnjenje i zadržavanje do 12 sati.
Negde u blizini, za ne daj bože, dežura i 16 medicinskih ekipa sabora sa 51 čovekom i još tridesetoro u stacionaru. Prvog dana obavili su 104 pregleda, od toga samo devet na terenu i samo 18 u toku noći, pa direktor Doma zdravlja u Guči, dr Duško Šuluburić, kaže: „Naš cilj je da nas ne vidite nigde, ali da budemo tu ako smo potrebni”.
Za svaki slučaj, Sabor i takmičari osigurani su kod slovenačkog „Triglava” i ta kuća, evo, uvrstila se među partnere najveće narodnog skupa u Srbiji.
Gvozden Otašević
-----------------------------------------------------------
Mamutska truba za Guču
Vrsni limar iz Gornjeg Milanovca, Radoslav Grujović (na fotografiji), napravio je trubu dugu dva i po metra, a kad bi joj ispravio krivine, kaže, bila bi duga pet i po metara.
Predstaviće je na 48. saboru trubača, u subotu i nedelju, kad bude najviše posetilaca.
Biće to suvenir kakav Guča nije videla - nada se i dodaje:
„Da li je najveća na svetu, ne znam, ali ako jeste, valjda će me neko potražiti da je izmeri, slika i upiše u Ginisovu knjigu rekorda".
B. L. (Foto B. Lomović)
[objavljeno: 08/08/2008]
