Izvor: B92, 13.Jan.2016, 09:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raj za ljubitelje prirode i piva
Hmelj, slad, kvasac i voda – nemačko pivo sme da sadrži samo ta četiri sastojka. To propisuje Uredba o čistoći piva iz 1516. godine. I posle 500 godina, u Nemačkoj se tako pravi pivo – pa tako i manastiru Andeksu.
„An Guadn“ (U slast), kaže sedokosi muškarac za stolom na svom bavarskom dijalektu: Po tome je jasno da ne dolazi izdaleka. Kao i obično subotom, manastirska gostionica „Brojštuberl“ je puna. Nemci sa severa sedaju za sto sa Italijanima, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Bavarcima. Većina ih ipak dolazi iz Minhena. Sa Marijenplaca, centra bavarske metropole, brzi voz za manje od sat vremena stiže do Heršinga na Amerskom jezeru, odakle brojne planinarske staze vode ka Svetom brdu. Dnevna karta za voz košta 12 evra. Uspon peške traje malo više od sat vremena. Najstrmiji je poslednji deo staze i završava se tačno ispred crkve izgrađene 1423. godine.
Ulazim unutra i okružen sam raskošnim rokoko-ukrasima. U sredini blista pozlaćeni oltar sa skulpturom Majke Božije. Ko pogled odvoji od zlatnih ukrasa i pogleda dole, u podnožju oltara može otkriti neočekivan detalj. Iz jednog uskog otvora viri miš. Njemu je ovde podignut spomenik jer je navodno 1388. godine gotovo potpuno razoreno utvrđenje sačuvao od zaborava. Prema legendi, za vreme svete mise u bivšoj dvorskoj kapelici, pojavio se miš s komadom papira. Iznenađeni, nadležni oci krenuli su u potragu za vrednim relikvijama, za koje se mislilo da su već odavno izgubljene, među kojima su najvrednije bile one što ih je iz Svete zemlje doneo grof Raso. I relikvije su pronađene. Danas se one čuvaju iza debelih gvozdenih vrata „Svete kapelice“. Mogu se videti prilikom obilaska s vodičem.
Najveća pivara koju vode kaluđeri
Većina posetilaca Andeksa nisu hodočasnici, ne dolaze zbog „Svete tri hostije“, niti kako bi posetili šest kaluđera. Oni dolaze kao turisti, kako bi videli kulturne znamenitosti i probali čuveno pivo koje se pravi još od srednjeg veka. Godišnje se proizvede više od 100.000 hektolitara, prodaje kako u Nemačkoj, tako i celom svetu. Osim zimskog piva. Kakvo pivo će se proizvoditi i gde će se isporučivati, o tome odlučuje manastirski konvent. Samu proizvodnju i služenje gostiju kaluđeri prepuštaju stručnom osoblju.
Svetski raritet: spomenik mišu
„Oprostite, da li je ovde slobodno?“ Lagano klimanje glavom znak je da mogu da sednem. Tacnu s jelom i pićem stavljam na drveni sto i sedam na drvenu klupu. Litarska krigla zimskog piva i svinjska kolenica su teški. Gosti u „Brojštuberlu“ sami nose svoje jelo i piće. Kad se u letnjim mesecima otvore velike terase, mesta ima i za 2.000 gostiju. Tu se troše tone kobasica i kolenica, a da i ne govorimo o pivu. Nekoliko vrsta piva se preko cevovoda iz pivare direktno pretače u cisterne gostionice i toči gostima. Tu ode i po nekoliko hiljada litara piva na dan. A ako je za poneti, sanduk sa šest flaša različitih vrsta piva košta 8,50 evra. To nije skupo i rado se kupuje. Pivo je najvažniji izvor finansiranja manastira.
Ekskluzivno zimsko pivo
Pikantno-blago zimsko pivo ne puni se u flaše. Ono se toči isključivo u gostionici i to između 11. novembra i 19. marta, dakle od svetog Martina, do svetog Josipa. „Pivo mora da ima ukus piva“, kaže glavni pivar Aleksander Rajs. Zato je manastirska pivara ostala verna bavarskoj uredbi o čistoći piva iz 1516. godine. Za pravljenje tog tamnog piva, pored vode, tamnog slada i aromatičnog hmelja iz područja Helertau, potrebno je pre svega strpljenje i iskustvo.
Rajs naglašava da se u njegovoj pivskoj kotlarnici još uvek stvarno kuva na tradicionalan način. Pritom se samo jedan deo pivskog koma – mešavine mlevenog slada i vode – dovodi u kotao, u njemu kuva i nakon toga vraća u bure za vrenje. Taj postupak se ponavlja više puta, zbog ega pivo dobija jak ukus slada. Vreme zrenja traje oko šest nedelja. Ima veoma blag ukus i samo oko četiri odsto alkohola. Recimo tamno pivo „Andekser Dopelbok“ često ima i više od sedam odsto alkohola.
Gostionica se zatvara u osam uveče. Većina posetilaca je tada ionako već na putu kući, jer s pivom i kolenicom u stomaku treba pešačiti oko sat vremena. Razlog za rano zatvaranje je i život benediktinaca. U to vreme oni su već do pola izmolili večernju molitvu, a ni do jutarnje nije ostalo mnogo. Ona počinje u sedam sati. „Ora et labora“ – moli se i radi.
izvor: dw.com
Pogledaj vesti o: Pivo
.jpg)
