Izvor: Politika, 23.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pivska ofanziva
Znate, nije novinarski posao samo med i mleko, dosta je toga i u pivu.
Mislim, osnovni postulat ovog časnog zanata je bespogovorno traganje za istinom, a kažu da je istine ponajviše u vinu, s tim što bih dodao da sam je nalazio i u pivu, vešto zabašurenu u peni. Bitno je samo da čovek dovoljno dugo i uporno traga...
Valjda me zbog te istrajnosti i profesionalizma redakcija redovno i šalje na armagedon Festivala piva, iliti, što bi trezvenjaci rekli: „Bir fest”?! >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Pet sam velikih kalemegdanskih ofanziva preživeo, vala izdržavam i ovu, šestu, možda i najveću, na Ušću. Ovo je, zapravo, moj ratni dnevnik, pisani trag ukoliko i ovog puta završim na bolovanju, zbog „iscrpljenosti”, naravno...
Dan prvi, sreda, predveče. Linija fronta je prebačena preko reke, na novobeogradsku stranu. Bojište je veće nego ikada. Neprijatelj gomila silnu vojsku. Bože daj nam snage da izdržimo. Brojčano smo daleko slabiji ali je borba za pravedni cilj na našoj strani. Razmišljamo o ženama i nejači što ih ostavismo kod kuća, pod izgovorom da idemo da bacimo đubre. Samo da nije ove nepodnošljive pivske žeđi... Čekamo znak za napad.
Nešto kasnije iste noći: Stao sam pred saborce, bezmalo na istom mestu na kojem je i major Gavrilović stao pred svoju vojsku: „Novinari, junaci, naše su jetre izbrisane sa brojnog stanja redakcija! Naša je pamet žrtvovana zarad časti Beograda i profesije! Mi se, dakle, više ne računamo među trezne i nemamo zbog čega strahovati od povrede radne discipline. Zato, napred u S(l)avu!
Još kasnije te noći: osvojili smo prvu burad ali, nažalost, ne bez žrtava. Najodvažniji među nama ostao je da leži ispod jedne od točilica, nepokorno ponavljajući: „Mogu ja još, mogu ja još...!”
Gledamo se, ćutke, ko li je od nas sledeći koji neće dočekati jutro na nogama?.. Strašan je to osećaj. Ipak, moramo dalje. Još mnogo je do utvrđenih šankova...
Sat-dva pre zore: izgubio sam svaki kontakt sa glavninom naših snaga i napredujem dalje sam. Poslednje što sam čuo bio je glas u daljini koji je nekakvog „jelena” pozivao na predaju, zatim potmuli zvuk čepa dok se odvaja od flaše i jauk junaka: „Pošto...”?!
Odlučio sam se da udarim s boka i da utrčim među belosvetske plaćenike... S obzirom na to da znam da naručim pivo na više svetskih jezika, računam da sam kadar za infiltraciju i špijunažu.
Stigao sam do položaja „hajnekenove” brigade, pokušaću da saznam gde drže zarobljene mi drugove.
Savršeno glumim pijanog Šveđanina nazdravljajući: „ABBA”, „Volvo”, „Ikea”... Trude se da me zbune tvrdnjom da nisu iz Švedske, ali... Kao da ne znam gde je Amsterdam?..
Kvislinška policijska patrola se u međuvremenu navrzla na mene insistirajući da pustim drvo koje sam, navodno, obgrlio. Pokušavam da im objasnim da se ono meni isprečilo na putu i da samo hoću da ga pomerim u stranu. Pametniji popušta, još čekam drvo da to učini...
Dan drugi: verovatno me je nekakva detonacija odbacila u žbunje čim se ne sećam kako sam tu dospeo. Prizor je sablazan. Tek sada vidim koliko je noć bila surova. Mnogo civilnih žrtava ostalo je za njom, na poljani. Oni, iole sposobni da hodaju odvlače u hladovinu onesposobljene kamarade.
I meni je potrebna pomoć ali više ne mislim na sebe. Pritrčavam devojci koja kleči nad nemim vitezom i bespomoćno širi ruke ka nebu.
– Jel’ udarilo u noge i glavu – pitam ga za rane junačke.
– Jeste – jedva mi odgovori.
„Nikšićko”, tamno, znao sam... Isti je rafal i mene sasek’oali sam obložio „efesom”... Sreća, imam još pola flaše u kompletu za prvu pomoć! Otpija, na trenutak se pridiže, pogleda u slobodarsko nebo, viknu: „Živeli”, i bolno zahrka!
– Jesi li gde videla nekoga iz udarne novinarske čete – pitam onu devojku, više ni sam ne verujući da ću ikoga naći na nogama.
– Tamo – pokaza na krajputaš od plastičnih flaša, poboden diktafon i položenu beležnicu...
Do godine, prijatelji! Do godine, drage kolege... zaklinjem vam se! Osveta je najbolja kada se servira hladna – kao i pivo...
Dan treći: glavaaa, boliiii... Vodeeee – ima valjda i u njoj neke istine?
Mihailo Medenica
[objavljeno: 24/08/2008.]
