Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 01.Okt.2017, 15:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ljubomir Živkov: Vino, lijepo ime vino...

Iako nije ušlo ni u jednu narodnu pesmu, pivo je u Banatu najomiljenije piće svih vremena, samo je za razliku od vina pivo bilo kupovno, stanovništvo je fenotipski oskudevalo u gotovom novcu, pa je potrošnja piva prirodno ograničavana.

Svaka je porodica imala jednog aktivnog pivopiju, koji bi u birtu pio iz krigle, ili bi iz flaše, pred dućanom, sedeći na gajbici, javno davao oduška svojoj strasti.

>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << />U kuću je pivo donošeno samo za posebne prilike: za vršidbu dva sanduka, sa socijalističku slavu sanduk, za Malu Gospojinu deset flaša, jer je socijalistička slava (Dan oslobođenja od Trećeg rajha) padala, gle, samo nedelju dana pre crkvene slave, i zaštitnici sela preotela je sjaj i posećenost.

Ni za jednu zimsku svetkovinu (klanje svinja, krsna slava, Božić, Uskrs...) nije kupovano pivo: svaka kuća imala je svoje vino, i svoju rakiju, za decu slatko vino, za ženskadiju kruškovac.

Ko zna kojim bi putem udarila naša civilizacija da smo ovladali proizvodnjom piva, kao što smo umeli da pečemo rakiju, i da pravimo vino, a naši slovenski preci medovinu! Čak smo imali i ječam pivarac (koji mi se naspram običnog ječma, žita, ovsa i raži činio kako švigarac među ozbiljnom momčadijom), ali naš finalni proizvod bio je puka sirovina u zrenjaninskoj pivari, da, možda sam u jedinstvenom zapahu sladi i pivare, koji još stoji kao mirisni oblak nad svim mojim gimnazijskim jutrima, osetio koje zrno pivarca i iz našeg atara, ili čak sa naše njive?

Svi muškarci stariji od četrnaest godina imali su pravo, dužnost i čast da piju pivo, pa ipak, vodilo se računa da u kafani ne budu istovremeno otac i sin: ako bi i sedeli svak sa svojim društvom, to se smatralo predznakom, pratiljom ili posledicom propadanja, te bi otac, ako opazi da je ušao njegov sin, gledao da se što pre odonud izgubi, ne da on sad umesto sina namiriva, jer je već devet uveče, nego da kuća ne bude bez domaćina i da iz dva šarajtova novci ne otiču istovremeno u neproizvodne i nebougodne svrhe.

Prvo vino koje sam okusio i kojeg se sećam bio je francuz, ne znam ni kakvim bih ga početnim slovom označio da sam ga stavio u pismeni zadatak, niko tu reč nije ni video napisanu, jer to vino nije bilo kupovno, i da nije bilo u kanavi pre bih pomislio da je mastilo: grozdovi francuza se izdaleka crne, zrno mu je zapravo kao tinta, indigo, tek je nešto krupnije od kerećijeg grožđa (ovo poslednje nije okusilo nijedno živo biće) i u opni je koja se lako može zubima odvojiti od jestivog dela, mada francuz jedeš samo ako nema drugog grožđa; loza francuza bila je otporna na mraz i nije tražila posebnu negu niti često špricanje plavetnim kamenom: tako praktičan, ukusan, mirišljav i zdravo opojan osvojio je francuz srca miliona potrošača, ali ga je jednog lepog dana država zabranila, imao je metil alkohola više nego što priliči piću bogova i više nego što sme da konzumira stanovništvo koje gradi socijalizam, pa je podelio sudbinu dudova, koji su bili službeno povađeni sa ulica, iako nisu imali metil-alkohola.

Vino se iz badnjice, nad kojom je muljano, pretače u burad, od kojih barem jedno bude načeto pre vremena: vino je počelo da radi, ali nije još preradilo, još je mutno, sladi i štipa, miriše još na grožđe, a ima niko ne zna koliko alkohola, zove se rampoš (knjiž. rampaš), tja, rampoš bi, kad već nema francuza, trebalo da bude naše vino sa zaštićenim geografskim poreklom; uglavnom, jedno omanje bure u ranu jesen bude popijeno dok se nestrpljivo čeka da vino prekine sa šuštanjem i da se već jedared izbistri - proizvodnja i potrošnja bili su ispreplitani u ubrzanom kućnom kolopletu. Naš kum Stojan kaže mom babi: „Nećemo mi nikad biti ko oni Francuzi što po dvajes godina pretaču vino iz bureta u bure, čim je nama uvo stalno naslonjeno tu di je vranj – nema ništa od nas!“

Serijal "Dopisnica iz Banata" možete pratiti svake nedelje na Prvom programu RTV u 14.50.

Sve dosadašnje priče Ljubomira Živkova možete pronaći u sekciji BLOG.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...