Izvor: Glas javnosti, 22.Dec.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bure
Neko je za ćorku neko je za slobodu, a gospodin Petrović je za pivo. I kad je bio rob bio je za pivo, i kad se borio za slobodu bio je za pivo, vremenom mu se ropstvo smučilo, sloboda mu je dojadilo, a pivo mu još prija. Pre braka, u braku i posle razvoda, gospodin Petrović bio je za pivo. I kad su svi bili za Miloševića, gospodin Petrović je bio za pivo. Pobrljavili ljudi >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << za Koštunicu i protiv Koštunice, a gospodin Petrović je uporan, drži se piva. Nova gospođa Petrović dobra je i osetljiva ženica, čim vidi da je njen ljubljeni uznemiren, posluži ga pivom. Ono što je za bebu cucla, to je za gospodina Petrovića pivo. Miran, srećan život, bez stresa. Kad se o pivu radi gospodin Petrović nije izbirljiv, ne bira marku, važno je da se peni! Ni prva gospođa Petrović nije bila loša ženica. Ali dojadilo joj pivo. “Pivo ili ja”, rekla je energično. “Pivo”, rekao je gospodin Petrović mirno.
I bi pivo!
Krupan je gospodin Petrović. Proradio šećer, uznermirila se jetra, boli želudac, lekari mu savetuju da se odrekne piva. Ne vredi. Nekom je pisana slava, nekom tuga, nekom je pisana sreća, neko nikako o nju da se očeše, a gospodinu Petroviću pisano je pivo. Kafansko društvo prišilo mu nadimak Bure. Svi su verovali da će gospodin Bure eksplodirati od piva. Kad, gledaj vraga, gospodin Petrović počinje da mršavi, stanjio se, kopni, vene. Loče pivo, a mršavi.
Šta mu se dogodilo?
Gde nestade onaj mirni, srećni čovek? Ko je kriv za promene vidljive na njemu i u njemu? Ispostavilo se da krivaca ima više; krivi su košava, virus, i nova gospođa Petrović. Temperatura, čajevi, antibiotici i televizija. Prvi put zuri u televizor, bez spasonosnog piva. Uznemirio se gospodin Petrović gledajući prenose iz srpskog parlamenta, TV duele, i slušajući političke analitičare. Ko je ovaj gospodin, pita gospodin Petrović svoju suprugu slušajući čoveka koji govori protiv ruskog gasa kao da su u pitanju nemačke gasne komore. “To je gospodin Mlađa, ministar, ne da Rusima da nas prevare, veruje se da on ovlašćeno birka ko će nas prevariti, a ko ne.”
Mic, po mic, gospodin Petrović, vezan za krevet i bolestan, saznaje gde živi. Gde su oni srećni dani kad su ga u kafani pitali da li je za Evropu ili protiv Evrope, a gospodin Petrović mirno govorio: ja sam za pivo. Sluša priču o Kosovu i pita ženicu da l’ su nam oteli Kosovo ili ga još otimaju.
“Oteli su ga, a prave se da ga još nisu oteli”, kaže gospođa Petrović.
Gospodin Petrović gleda televiziju, mršti se i štuca. Ozdravio je, loče pivo, gleda televiziju i mršavi. Gleda televiziju i psuje. “Šta hoće ovi ljudi od nas”, pita ženicu gledajući TV duele. “Pitaj Boga i Amerikance”, kaže gospođa Petrović. “Otkuda ovaj čovek ovde”, pita slušajući nepoznatog eksperta. “Niko ne zna, odnekud je došao”, kaže gospođa Petrović. Probudio se gospodin Petrović iz dugogodišnjeg pivskog sna i ne dopada mu se ono što vidi.
“Oni nas zajebavaju”, rekao je jedne večeri svom društvu u kafani. Ko, pita društvo. “Amerika, Evropa, i ceo svet”, kaže iznervirani gospodin Petrović. “Bure”, kaže gospodin Jovanović, “dobro došao u stvaran svet.”
Te večeri dogodilo se čudo. Gospodin Petrović prešao je sa piva na rakiju, i prvi put počeo da psuje vlast i opoziciju, Ameriku, Evropu i ceo svet. A naivni vlastodršci i demokratori ne vide šta se događa. Kad, do juče ravnodušni ljudi i pivopije, pređu na rakiju, svašta se može dogoditi. Rakija je jaka stranka. Nije se zajebavati sa ljudima koji menjaju piće. Uzalud nagovarate ljude da spavaju i sanjaju, slučaj gospodina Petrovića morao bi da zabrine sve demokratore koji vladaju Srbijom čvrsto i komunistički.
