Izvor: Politika, 03.Jan.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za nagrade 1,5 miliona evra
Toliko je država u 2010. isplatila svojim sportistima za uspehe od kojih su neki iz 2009. – Vaterpolistima više od pola miliona evra. – Teniserima 150.000 evra, Đoković poboljšao svoju „penziju” iz Pekinga
Za uspehe na evropskim i svetskim prvenstvima, država Srbija je u 2010. godini isplatila svojim sportistima 159.522.675 dinara (oko 1,5 miliona evra) s tim da su među njima i neki koji su to pravo stekli u 2009. Ima i onih kojima će novac leći na račun u 2011, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a zaslužili su ga u 2010. Takav slučaj je, recimo, s pobednicima Dejvis kupa u tenisu i sa osvajačima bronzanih odličja na Svetskom šampionatu za odbojkaše. Najviše novca otišlo je na vaterpoliste kojima su uplaćene pare i za svetsko zlato iz 2009. i za evropsku bronzu 2010, ukupno 560.000 evra (420.000 + 140.000). Oni koji su učestvovali na oba šampionata, kao i selektor Dejan Udovičić, dobili su po 40.000 evra.
Što se tiče sportista, najviše je otišlo paraolimpijskom viceprvaku u bacanju diska Draženku Mitroviću koji se za to izborio na dva takmičenja, pa tako sa svojim trenerima Vlastimirom Golubovićem i Jovanom Đukićem deli 112.500 evra (s prvim 60.000, a sa drugim 52.500).
Pravo na nacionalno sportsko priznanje u 2010. steklo je troje koje je navršilo 35 godina (po novoj Uredbi sportista pored odgovarajućeg rezultata mora da napuni 40 godina), a to su odbojkaš Edin Škorić, stonoteniser Aleksandar Karakašević i džudistkinja Mara Kovačević.
U protekloj godini Nacionalno sportsko priznanje (doživotna mesečna naknada, odnosno „penzija”) počela su da primaju osmorica: Bojan Ilić, Jovica Brkić (obojica sportisti s invaliditetom), Dragan Lukovski, Milan Gurović (košarka), Đorđe Višacki (veslanje), Dejan Savić (vaterpolo), Slobodan Boškan (odbojka) i Vladimir Petrić (rukomet). Shodno Uredbi o nacionalnim sportskim priznanjima i nagradama u sportu (prvi put doneta u leto 2007, kasnije dva puta menjana) takmičari mogu da dobiju „penzije” u iznosu od jedne prosečne plate u Srbiji, za osvojenu bronzu na Evropskom prvenstvu, do tri prosečne plate, koliko sleduje za olimpijsko zlato. Recimo, košarkaš Milan Gurović za zlatno odličje sa Svetskog šampionata u Indijanapolisu 2002. prima mesečno 2,5 prosečne plate (svetsko zlato vrednuje se koliko i olimpijsko srebro). Uvek se kao merilo uzima prosečna plata u Srbiji za decembar prethodne godine.
Za sportske „penzije” u 2010. država je izdvojila 528.829.003 dinara (oko pet miliona evra) a taj iznos je otišao na 536 dobitnika nacionalnih sportskih priznanja koji su to pravo stekli otkako je doneta prva uredba (jul 2007).
Zahvaljujući poslednjim izmenama uredbe, teniseri će dobiti adekvatnu nagradu za trijumf u Dejvis kupu koji prvobitno nije bio uzet u obzir a odnedavno se vrednuje kao svetsko prvenstvo. Tako će svaki teniser (Đoković, Troicki, Tipsarević, Zimonjić) i trener (Obradović) dobiti po 30.000 evra, što je ukupno 150.000 evra. Neposredno posle pobede u finalu, pojavila se vest iz Ministarstva omladine i sporta da će teniserima pripasti jednokratna zbirna novčana nagrada od 180.000 evra, a to je zbog toga što se još mnogo ranije okvirno računalo da će naš tim u ovom takmičenju igrati sa petoricom tenisera. Međutim, u protekloj sezoni boje naše reprezentacije branila su samo četvorica. Trener Bogdan Obradović može odmah da se prijavi za nacionalno priznanje (2,5 prosečne plate) dok će igrači to pravo steći čim navrše 40 godina. Novak Đoković je poboljšao svoju „penziju” koju je „stekao” na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008, kada je osvojio bronzu (dve prosečne plate), pošto se računa samo jedan, najbolji rezultat sportiste u karijeri, pod nacionalnom zastavom. Na primer, ako bi se 2012. u Londonu okitio olimpijskim zlatom (tri prosečne plate), to bi bio završni kriterijum za njegovu „penziju” koju bi mogao da počne da prima 2027. godine (tada puni 40).
A. Miletić
objavljeno: 04.01.2011.
Pogledaj vesti o: Tenis, Evropsko prvenstvo
