Izvor: RTS, 09.Jan.2010, 04:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pregled štampe (09. 01. 2010.)

Novosti: Država načela dinar!; Politika: Srbija ne želi da preuzme sve naručene vakcine; Press: Šutanovac: Srbija u NATO, što da ne; Blic: Ukinuli smo penzije za poslanike, pišu beogradske novine

Država načela dinar!

Dinar sve brže kliza, i evro bi u ponedeljak trebalo >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da se približi granici od 97,50 dinara. Ubrzanje je sve veće, ali, kraj nije blizu, jer se očekuje i da tokom sledeće nedelje pada. Vrlo lako se može dogoditi da veoma brzo dostigne, pa i premaši 98, pa i 99 dinara, a da se zatim stabilizuje i vrati na nivo od 96 do 97 dinara. Ne može se očekivati, a u tome se slažu i nadležni i ekonomisti, da će se evropska valuta naći na 95 dinara ili ispod.

Sve ovo je već viđeno i ranijih godina, zbog manjka deviza na tržištu, ali, nikada pre se nije dogodilo da evra ima a da dinar slabi. Naime, država je razmenila 484 miliona evra, ali se ove devize nisu pojavile na tržištu, već su sklonjene na račun kod NBS, a centralna banka je emitovala dinare. Višak dinara, pušten u kratkom roku, "naduvao" je evro. U javnosti se spekuliše da je tome doprinela i isplata akcija građanima, ali u centralnoj banci smatraju da to nije uzrok.

Isplata po 1.700 dinara građanima Srbije, prema rečima Bojana Markovića, viceguvernera, koja je počela 6. januara, neće dovesti do većih poremećaja na dnevnom deviznom tržištu, jer neće svi građani da pohrle i da za taj novac kupe 17,18 evra u menjačnicama. Neki će, kako ističe Marković, taj novac zadržati da plate, na primer, račun za struju. Ono što se neće desiti, jeste da dođe do koncentrisanog priliva svih ovih sredstava na devizno tržište koje bi moglo da dovede do nekih poremećaja.

- Država je pred kraj godine razmenila evre za dinare kod NBS i te devize se nisu pojavile na međubankarskom deviznom tržištu, pa nisu ni mogle da utiču na kretanje kursa, kako sugerišu neki ekonomisti - ističe Bojan Marković, vuceguverner NBS. - Evri koje je pretvorila država i za njih dobila dinare da bi isplatila svoje budžetske obaveze (plate, penzije, socijana davanja) i dalje se nalaze u deviznim rezervama. Mesečno zaduženje iznosi oko 50 miliona evra. Razlika je samo što nisu na računu države, nego na računu Narodne banke. Svaki dinar koji je po tom osnovu emitovala Narodna banka, dakle, ima svoje pokriće u evrima i nema govora o ocenama da je NBS štampala dinare bez pokrića.

Prema podacima NBS, naglašava Marković, primarna emisija je od 29. do 31. decembra povećana za 47 milijardi dinara, jer je država prodala devize u iznosu od oko 480 miliona evra. Iako je veći deo tog novca ostao na računu države, deo, zajedno sa ostalim regularnim budžetskim plaćanjima, pušten je u opticaj preko banaka u izuzetno kratkom roku. Sredstva na računima banaka su u poslednja tri decembarska dana povećana za 8,9 milijardi dinara.

Srbija ne želi da preuzme sve naručene vakcine

„Evidentno je da vakcinacija ne teče prema predviđenom planu i da količina vakcina koja je bila naručena neće biti utrošena, a na nama je da zaštitimo sredstva Republičkog zavoda za osiguranje, odnosno novac naših osiguranika. Zavod je učinio sve da što u kraćem roku nabavi vakcine protiv novog gripa, kako su tražili medicinski eksperti, a sada će učiniti sve da priča o vakcinama prođe sa što manje štete". Ovo je za „Politiku" juče izjavila direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Svetlana Vukajlović odgovarajući pitanje da li će sa dobavljačem vakcina firmom „Novartis" ući u pregovore o vraćanju cepiva zbog slabog odziva građana na vakcinaciju. Direktorka zavoda kaže da su priču o vakcinama protiv novog gripa od početka pratili neujednačeni zahtevi. Javnost je prvo nadležne prozivala zbog kašnjenja i odugovlačenja u nabavci vakcina, a posle kritikovala zbog naručenih količina.

Svetlana Vukajlović nije htela da iznosi detalje o količinama vakcina koje bi mogle biti vraćene. Međutim, „Politika" saznaje da postoje šanse da najmanje milion naručenih vakcina ne bude isporučeno našoj zemlji. Srbija nije u poziciji da vraća kupljene vakcine, već zapravo odustaje od preuzimanja, ali pregovori o tome se još vode. Podsećamo da je Agencija za lekove preksinoć izdala sertifikat o ispravnosti i bezbednosti za 200.700 doza iz treće serije vakcina, što znači da je do sada nabavljeno ukupno 460.000 vakcina. Do 7. januara ukupno je vakcinisano 104.265 građana.

Inače, novo svetlo na priču o pandemiji u ovom času baca i odluka Evropskog saveta da će pokrenuti istragu o uticaju farmaceutskih kompanija na globalnu kampanju oko novog gripa. Istragu je izdejstvovala Zdravstvena komisija Parlamenta EU sa virusologom dr Volfgangom Vodargom na čelu, koji traži da se jasno utvrdi veza između proglašene pandemije i interesa farmaceutske industrije, ali i Svetske zdravstvene organizacije i pojedinih medicinskih eksperata. Profesor Vodarg, predsedavajući Zdravstvene komisije, sadašnju pandemiju ocenio je kao „jedan od najgorih medicinskih skandala stoleća".

Dr Predrag Kon, predsednik posebne radne grupa za pandemiju, za „Politiku" je, međutim, izjavio da „nikada neće moći da misli drugačije osim da je Srbiji bilo potrebno tri miliona doza vakcine, ali je potpuno jasno da se moramo prikloniti javnosti". Dr Kon smatra da je Srbija mogla da reši problem gripa da je uspela da vakciniše planirani broj građana, kao što je to učinila Švedska koja je vakcinisala više od 60 odsto stanovništva.

- Od svog ubeđenja ne mogu da odustanem, a velika je šteta što će Srbija morati da se bori sa gripom iako je imala priliku da se od njega efikasno zaštiti. Mnoge nečasne radnje su iza kampanje protiv vakcina. Neuporedivo veći broj ljudi želi da problem gripa rešava drugačije, lekovima koji su skuplji od vakcina. Ljudi ne veruju da je ovaj grip opasan i mnogo je više onih koji ne žele da znaju istinu. Vakcine su bezbedne, ali to više nije tema - smatra dr Predrag Kon.

Istraga koju je najavio Evropski savet ne iznenađuje našeg epidemiologa. Očekivao je i ranije, a smatra je korisnom jer će smanjiti sumnjičavost koja je dobila epidemijske razmere.

Šutanovac: Srbija u NATO, što da ne

Ministar odbrane Dragan Šutanovac kaže za Pres da Srbija ne mora da postane članica NATO-a da bi bila deo EU. Ali ističe da je približavanje NATO-u "prirodan tok stvari u Evropi". On dodaje da je pitanje ulaska Srbije u NATO ne samo političko, već i ekonomsko, i naglašava da Srbija, odnosno Vojska, pre NATO-a treba da iskoristi sve prednosti Partnerstva za mir.

- Istina je da Srbiju niko ne uslovljava da uđe u NATO kako bi postala članica EU, ali je istina i da ukoliko želimo da u Srbiji uspostavimo evropske sisteme vrednosti, to podrazumeva i evroatlantski sistem bezbednosti. Srbija je u ovom trenutku članica Partnerstva za mir (PZM), kao što su i Irska, Austrija, Finska, Švedska, koje imaju razvijene armije, ali nisu u NATO-u. Za Srbiju članstvo u NATO-u nije nužno, ali Partnerstvo jeste.

Odgovarajući na pitanje šta je bolje za Srbiju: vojna neutralnost ili ulazak u NATO, Šutanovac kaže: - Najbolji odgovor na ovo pitanje treba da daju oni koji se bave realnim životom u Srbiji, a to su ljudi iz privrede i bezbednosti. Ako se pitamo da li je NATO dobar za Srbiju, možda je pravo pitanje da li je bolje da nekretnine u Srbiji vrede više ili manje, da Srbija ima bolji ili lošiji kreditni rejting, da smo integrisani lideri u regionu ili izolovano ostrvo...

Ministar Šutanovac ne vidi nijednu negativnu pojavu po Srbiju ukoliko ne uđe u NATO.

- Srbija ima objektivan problem, bombardovanje pre 10 godina. Mislim da ćemo o toj temi morati da razgovaramo, pre svega imajući u vidu da svi želimo da poboljšamo životni standard u Srbiji. Ali, danas je najvažnija potpuna participacija Srbije u PZM.

Ukinuli smo penzije za poslanike

Vrh vladajuće koalicije dao je nalog šefovima poslaničkih grupa da u nacrtu zakona o Skupštini brišu odredbu o penzijama poslanika, u koju bi, ako se usvoji, mogli da odu sa 55 godina života, 15 godina staža i tri mandata u parlamentu, saznaje "Blic".

- Bili smo zaprepašćeni kad smo saznali šta predviđa zakon o Skupštini. Hitno smo zatražili od poslaničkih grupa uklanjanje skandalozne odredba o penzijama - kaže izvor "Blica" iz Vlade Srbije. Poslednja verzija zakona o Narodnoj skupštini, koju je pre nekoliko dana predstavio "Blic", sačinjena je 11. decembra prošle godine, a kako je ranije najavljeno, u parlamentu bi trebalo da se nađe krajem januara. Nacrt je pisala radna grupa Skupštine Srbije, sastavljena od predstavnika svih parlamentarnih stranaka, a njegovo usvajanje kao prioritetno najavila je i Slavica Đukić-Dejanović, predsednica Skupštine.

Međutim, odredba o penzijama izazvala je burne reakcije javnosti. Narodnim poslanicama bi po ovom nacrtu bilo omogućeno da sa samo 15 godina staža, tri mandata u Skupštini i 55 godina starosti odu u penziju. Ista mogućnost predviđena je i sa 50 godina života, 30 godina staža i tri mandata, kao i sa 35 godina staža i tri mandata u parlamentu. Zakonom je takođe definisano da iznos penzija bude u visini od 80 odsto ukupnih poslaničkih primanja, što znači da bi ona u ovom trenutku iznosila najmanje 84.000.

Zamenik šefa poslaničke grupe G17 plus Vlajko Senić kaže za "Blic" da je jedinstven stav vladajuće koalicije da se ovakav nacrt zakona ne sme naći u proceduri. On kaže da njegova stranka sigurno neće glasati za ono što favorizuje poslanike u odnosu na ostale građane Srbije.

- Srbiji treba zakon o Skupštini, ali ne onaj koji u fokus stavlja privilegije poslanika. Neophodno je usvojiti zakon koji će doprineti efikasnijem radu parlamenta - smatra Senić.

Nastavak na RTS...