Izvor: B92, 14.Okt.2011, 12:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pola penzija plaćaju iz našeg džepa
Beograd -- Tek svaki drugi dinar koji se isplati penzionerima obezbeđuje se iz uplate doprinosa, a penzijski fond dotira se od novca svih građana, odnosno budžeta.
Upravni odbor penzijskog fonda zaposlenih uputiće vladi, sindikatima, Uniji poslodavaca i penzionerima pismo o namerama za restrukturisanje republičkog penzijskog fonda kako bi se on postepeno oporavio.
Isplata >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << penzija za milionsku penzionersku populaciju u sve većoj meri zavisi od dotacija iz budžeta, pa je pitanje do kada će državna kasa izdržati toliki pritisak, zaključak je sa sednice Upravnog odbora ovog fonda.
Članovi UO zatražili su vraćanje Službe društvenog knjigovodstva kako bi se ponovo uvela kontrola u naplatu doprinosa za zaposlene, jer dok je postojao SDK nije moglo da se dogodi da poslodavac isplati plate, a ne uplati doprinose, što je sada slučaj.
U upravljačkom telu fonda su skeptični da će najavljeno obelodanjivanje imena firmi i preduzetnika koji godinama izbegavaju plaćanje doprinosa zaživeti od 1. novembra u toj meri da stepen naplate dostigne onaj iz devedesetih kada se po tom osnovu u kasu slivalo oko 80 odsto sredstava.
"Zna se ko je doneo odluku o ukidanju SDK-a, treba pitati državu zašto je to dozvolila", rekao je Milorad Mijatović, član UO, dodajući da treba ozbiljno razmisliti i o tome da se zdravstveno osiguranje i socijalna zaštita izuzmu iz penzijskog fonda i da čist novac ostaje za isplatu penzija.
Mijatović kaže da bi i poljoprivredne penzije ubuduće trebalo da dobijaju samo oni koji dobrovoljno uplaćuju doprinose, jer je penzijski fond već dovoljno opterećen da bi i poljoprivrednicima koji su neredovne platiše isplaćivao penzije.
Milan Nenadić, predsednik Saveza penzionera Vojvodine, upozorio je na podatak da se u ovom času 53,7 odsto sredstava za isplatu penzija obezbeđuje od uplata doprinosa, dok skoro 46 odsto novca dolazi iz budžeta, te da su ta izdvajanja drastično povećana od 2000. godine.
Za isplatu penzija iz budžeta 1995. godine izdvajalo se tek 13,88 odsto ukupnih sredstava, dok su izvorni prihodi bili 85,6 procenata.
Slavica Savić, član Upravnog odbora fonda, kaže da strateško restrukturisanje fonda podrazumeva fiskalnu disciplinu, odnosno uvođenje obavezne naplate doprinosa u momentu isplate zarada, kako bi se povećao stepen naplate, striktnu primenu propisa iz poreske politike i radnih odnosa, prenos obaveza finansiranja i plaćanja zdravstvene zaštite penzionera s fonda na budžet.
Takođe je važno da se što pre reši pitanje imovine fonda koja je građena penzionerskim dinarom, a za koje i danas postoje dokazi da je u vlasništvu fonda i koji bi trebalo da mu se stavi na raspolaganje.
Krajnje je vreme da penzijski fond prestane da bude protočni bojler za isplatu penzija, a da pri tom ne raspolaže ni svojom imovinom, ne odlučuje o stopi doprinosa, niti kontroliše uplate doprinosa. Fond u narednih 10 godina mora da postane nezavisan, rekla je Savićeva.
Pismo o namerama za strateško restrukturisanje penzijskog fonda način je da se rastereti državni budžet, što bi nadležni trebalo ozbiljno da shvate ukoliko žele da pomognu i sebi i penzionerima, zaključio je Ljubiša Samardžić, član UO fonda.
Pogledaj vesti o: Isplata penzije
