Izvor: TvojPortal.com, 21.Avg.2011, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nešto je trulo u srpskom budžetu
Dnevnik.rs Velika buka koju je ovih dana izazvala tvrdnja ekonomista da u državnoj kasi verovatno neće biti para za oktobarsko povećanje penzija i plata u javnom sektoru pokazala je u kolikoj se dubiozi nalazi budžet Srbije.
Ekonomisti su, naime, jednostavno ukazali na činjenicu da je minus u budžetu za prvih sedam meseci ove godine dosegao skoro 90 milijardi dinara i da će – pošto do kraja godine jaz između >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << prihoda i rashoda javne kase po zakonu ne sme da pređe 120 milijardi – biti teško ispuniti i sadašnje obaveze prema budžetskim korisnicima a kamoli povećavati ih. “To bi značilo da u narednih pet meseci minus može da raste najviše šest milijardi mesečno, što je nemoguće jer je samo u julu razlika između prihoda i rashoda bila 15 milijardi dinara”, upozorio je ekonomista Miroslav Zdravković.
Vlada je ovo brzo demantovala, tvrdeći da su pare za oktobarsko povećanje već obezbeđene u dravnoj kasi. Šta će biti videće se, ali da u javnoj kasi duva jaka promaja može se čuti i od ljudi koji posluju sa državnom administracijom a kojima je sugerisano da što para dobiju do oktobra - dobili su, a da se za posle ne zna. Olakšavajuća okolnost Vladi će u svemu, ipak, biti to što, sva je prilika, oktobarsko povećanje plata i penzija neće biti veće od nekoliko stotina dinara.
Sve ovo dešava se u momentu kada svetu i Srbiji preti opasnost od nove ekonomske krize, a Vlada u Beogradu dočekuje delegaciju Međunarodnog monetarnog fonda u nadi da će sa njim sklopiti novi aranžman. Osnovu prethodnog dogovora sa MMF-om činilo je obećanje Vlade da deficit budžeta u ovoj godini neće preći crtu od 4,1 odsto BDP-a, odnosno onih 120 milijardi dinara. Pri tom je i sama Vlada, pripremajući odbranu od nove krize, uočila da je reč o krizi javnog duga i saopštila da je najbolji način da se sačuvaju kredibilitet zemlje i priliv kapitala da se Srbija dodatno ne zadužuje. Državni sekretar u Ministarstvu finnsija Dušan Nikezić kaže da Vlada ima jasan plan kako da budžetski deficit zadrži u okviru zakonski propisanih granica i da će taj plan saopštiti MMF-u. Doduše, nije naveo detalje tog plana, sem ocene da nisu opali samo prihodi već i rashodi budžeta.
Analitičari su još pre dolaska delegacije MMF-a ukazali da će najveći problem u pregovorima biti činjenica da se približavaju izbori. Iako do glasanja ima još sedam-osam meseci, političari su već krenuli u kampanju, ekonomija će verovatno biti u prvom planu, a demagoške izjave se uveliko i olako daju. Tako Ivica Dačić, poput Karića svojevremeno, tvrdi da je „žalosno” što Srbija uvozi hranu (valjda bi bilo bolje da nemamo para da plaćamo ni hranu), a Dragan Đilas da su naši radnici „primorani” da rade za strane kompanije za 17.000 dinara, kao da je te ljude neko puškama naterao na to. Kako se izbori budu približavali ovakva demagoška borba za radničke, seljačke i druge interese dodatno će se rasplamsati i tu će biti teško štedeti državne pare. Oliver Dulić ovih je dana, recimo, zatražio dodatni novac iz javne kase za subvencionisanje stanogradnje, a takvih predizbornih obećanja i pritisaka na budžet biće sve više.
Bivši potpredsednik Vlade Miroljub Labus, koji ima dosta iskustva i u poslovima oko budžeta i u pregovorima sa MMF-om celu situaciju je opisao u dve rečenice: “Znate šta bi bilo da nema tog MMF-a? Bilo bi mnogo gore.”
Bilo bi mnogo gore od prilično lošeg. Čelnici opština mesecima unazad nezvanično navode da sve teže ispunjavaju obaveze prema budžetskim korisnicima, a koliko novca nedostaje u državnoj kasi najbolje se vidi na primeru Vojvodine. Republika pokrajini duguje milijarde dinara i čini se nema nameru da ih isplati, iako joj je to ustavna obveza, bez obzira što bi sve to vojvođansku privredu, zbog dugovanja prema privatnim kompanijama, moglo da gurne u bankrot.
Koliko je situacija u srpskim javnim finansijama trula videlo se ovih dana kad su poreznici, tražeći načina da popune rupe u budžetu, rešili da pooštre kontrole u kafanama i restoranima. Potpuno nerazumevajući situaciju, pomislili su da je manjak poreskih prihoda iz ugostiteljstva ovog leta rezultat iznenadne i masovne kafedžijske utaje poreza, ne shvatajući da su svi koji u ovoj zemlji imaju nešto para otputovali na odmor u inostranstvo, a da oni koji su ostali više nemaju ni za pivo u kafani.
Vladimir Čvorkov
ekonomijaSrbijabudžet
