Izvor: B92, 13.Jun.2009, 22:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Narodni neprijatelji" bez presude
Zaječar -- Dobrivoje Tomić, sedamdesetdevetogodišnji stomatolog u penziji, najveći deo svog života proveo je obeležen kao sin narodnog neprijatelja.
Njegov otac, predratni industrijalac iz Boljevca kod Zaječara streljan je početkom 1945. godine. Presudu ocu Dobrivoje nigde nije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pronašao, kao ni očevo telo, koje najverovatnije počiva u jednoj od tajnih masovnih grobnica kod Zaječara. Revolucionarne vlasti nekoliko puta su ispitivale Dušana Tomića.
Onda je njegova uljara u Paraćinu posatala narodno dobro, a on od vlasnika upravnik.
Posle dva meseca OZNA ga zatvara i drži pritvorenog u Zaječaru naredna dva meseca.
"Negde oko 8. februara ’45 godine, kad je moja majka otišla, oni su primili tu korpu sa hranom i sa vešom i vratili joj samo jednu košulju od oca na kojoj je bilo dosta mrlja krvi ali ništa drugo. I stražar joj je odgovorio nemoj više da dolaziš, on nije tu", kaže Dobrivoje Tomić, Dušanov sin.
Saznali su da su pritovrenici streljani kod brda Kraljevica.
"Mi smo klekli, hteli da zapalimo sveće, vetar nam nije dao, stražari nas šutiraju kako klečimo, ceo onaj narod i viču da se sklonimo: ajde marvo, bando četnička! Psuju nam majku, boga, svašta. I u tom momentu, kako narod počeo da se razilazi, izgleda da je narod hteo da raskopa i da nosi svoje kući. iIzgleda da su zato i bili stažari oznaši tu. Ja, kako sam ustao, jedan stražar viče drugom - trči tamo, kučići razvlače. I naravno ja se okrenem, viri ljudska ruka iz zemlje, iz te masovne grobnice i kučići se okolo skupili", priča Dobrivoje.
U međuvremenu konfiskovana je i porodična kuća u Boljevcima, a porodica izbačena na ulicu.
Rešenje o konfiskaciji je jedini dokument koji je Dobrivoje uspeo da nađe, a na kome se pominje da mu je otac streljan kao narodni naprijatelj.
"Nema presude, ja sam se obratio vrhovnom vojnom sudu, obratio sam se Ministarstu unutrašnjih poslova, Arhivu Srbije i Jugoslavije i knjigama u Zaječaru i Bolevcu, nigde nije zavedeno, svi mi odgovaraju - takvo lice nije nigde na spisku", kaže on.
Slučaj Tomića pre je pravilo nego izuzetak, kaže Srđan Cvetković iz Instituta za savremenu istoriju.
On kaže da u Zaječaru do februara '45. gotovo da i nema zvaničnih presuda.
"Od septembra do februara u Zaječaru je jako teško naći presudu - gotovo da ih nema. I ako ih ima one su kasnije isfabrikovane, ja sam došao do dokumenata Ozne u Hrvatskoj i Sloveniji da je Ozna davala nalog sudovima da se izrade presude u, citiram, svrhu objavljivanja , i tada se često objavljuju spiskovi ljudi i to namerno i obično na prvim stranama medija", kaže Srđan Cvetković.
"Zajedno sa prljavom vodom izbačeni su i čisti, oni koji su bili stvarni krivci oni jesu kažnjeni ali nikada nisu izvedeni na sud. Ali s druge strane veliki broj čak bih rekao i većina su neprimereno kažnjeni u odnosu na stepen svoje krivice ili su pak kažnjeni potpuno nevini ljudi", rekao je Cvetković.
Dobrivoje Tomić sada želi da oca koji je rehabilitovan 2008. godine dostojno sahrani i da obeleži mesto njegovog stradanja.
Obratio se i tužilaštvu za ratne zločine, koje je formiralo predmet. Na Kraljevici, gde su dve masovne grobnice, inače se održava Zaječarska gitarijada.
