Izvor: Politika, 04.Sep.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Led za penzije i plate činovnika
U skladu sa dogovorom sa MMF-om, dogodine neće moći da se povećaju, jer je manjak u kasi od 75 milijardi dinara, iznad prihvatljivog deficita
Profesor Jurij Bajec jedan je od dva miliona ljudi koji ove i sledeće godine neće moći da računaju na povećanje primanja, jer je u pregovorima sa MMF-om dogovoreno zamrzavanje plata u javnom sektoru i penzija. Kao ekonomista vrlo dobro zna da će zbog toga za svoju platu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svakog sledećeg meseca moći da kupi manje nego prethodnog. Njegova zarada, kao državnog službenika, neće se povećavati, ali cene će rasti. Do kraja ove godine, na primer, očekuje se da će inflacija biti oko 10 odsto, a dogodine – ko zna.
I pored toga, profesor Bajec se u pregovorima sa delegacijom misije MMF-a svesno zalagao za zamrzavanje državnih plata i penzija. Njegova računica pokazuje da će dogodine deficit državnog budžeta premašiti prihvatljivih 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda za oko 75 milijardi dinara. Zamrzavanje plata u javnom sektoru i penzija je samo jedna od mera da se navedeni iznos očekivanog minusa smanji.
Prema saopštenju iz kabineta dr Jovana Krkobabića, potpredsednika vlade i prvog čoveka PUPS-a, on je u razgovoru sa delegacijom MMF-a bio protiv smanjivanja penzija. On je, rečeno je, zastupao stav da su primanja penzionera u oktobru prošle godine zamrznuta i da dodatno smanjivanje neće prihvatiti.
– Trenutak je takav da nikome ne može da bude dobro i da svi moramo da shvatimo da sada više nije prioritet veća plata, već čuvanje radnog mesta – kaže Bajec. – Zbog krize, prihodi u državnoj kasi ne iznose ni 40 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno ukupne vrednosti proizvodnje koja se u našoj zemlji ostvari za godinu dana. Taj novac mora da pokrije sve troškove države, uključujući i plate i penzije. Zatim, državne investicije i prispele rate i kamate za otplatu državnog duga. Jasno je da je to nemoguće.
On podseća da direktori privatnih firmi na svojim leđima osećaju posledice svetske ekonomske krize. Neki su zaposlenima nekoliko puta smanjivali plate. Prodaja njihove robe je opala najmanje za petinu u odnosu na isti period prošle godine, pa je bilo logičnije da svima podjednako „otkinu” deo zarade, nego da otpuste 20 odsto ljudi.
Inače, iz budžeta se svakog meseca sa oko 40 odsto dotira isplata 1,6 miliona penzija. Isplaćuje se 460.000 plata zaposlenih u državnoj administraciji, zdravstvu i obrazovanju. Dogovor o zamrzavanju njihovih primanja u ovoj godini postignut je još na proleće, prilikom prethodne posete delegacije MMF. A Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik MMF-a u Beogradu, kao jedno od rešenja za pokrivanje minusa u budžetu za 2009. godinu predlagao je upravo smanjenje zarada u javnom sektoru.
– Od toga se, srećom, odustalo. Baš kao i od povećanja PDV-a, jer su i privrednici, domaći i strani investitori i građani zahtevali da se u krizi ne opterećuju dodatnim nametom. Vlada je na to pristala i izabrala teži put. Sve dok privreda ne dostigne rast, a MMF predviđa da će on dogodine iznositi oko 1,5 odsto, niko neće moći da računa na povećanje plate. Rano je procenjivati koliko će iduće godine iznositi inflacija. Ali, ako će svima nama zarada realno biti manja, to znači da će i potrošnja biti niža i da njeno povećanje neće podsticati rast cena. Zbog čuvanja standarda građana država će cene pod njenom kontrolom držati na sadašnjem nivou – objašnjava Bajec.
Iako će onima na koje se odnosi dogovor o zamrzavanju zarada žrtva koju prinose budžetu za 2010. godinu delovati velika, računica pokazuje da to neće biti dovoljno. Čak i da vlada odluči da otpusti 10 odsto zaposlenih u javnim službama. Prema proceni ministarke finansija Diane Dragutinović, reformom državne administracije godišnje može da se uštedi od 20 do 25 milijardi dinara. Međutim, ekonomisti smatraju da u prvoj godini primene strategije smanjivanja troškova vlada ne može da računa na uštede, već samo na trošak koji bi nastao isplatom otpremnina. Međutim, čak i da je ministarka u pravu, nepokriveni deo deficita u budžetu za 2010. godinu iznosiće od 50 do 55 milijardi dinara. To znači da će smanjenje državnih troškova morati da bude još restriktivnije, kako bi Srbiji u oktobru MMF dozvolio povlačenje 600 do 700 miliona evra, koliko iznosi druga rata ranije odobrenog zajma od 2,9 milijardi evra.
A. Nikolić
[objavljeno: 05/09/2009]
.jpg)
