Izvor: Kurir, 03.Sep.2010, 07:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
HRVATU SRCE U ŠUMADIJI
Hrvat Krešimir Horvat iz Karlovca, nekada omiljeni profesor, po treći put se, nošen nostalgijom, obreo u Šumadiji
ARANĐELOVAC - Hrvat, a Šumadinac!
Krešimir Horvat, Hrvat iz Karlovca, nekada omiljeni aranđelovački profa i vlasnik prve privatne auto-škole u gradu, kaže da ga je život vodio od nemila do nedraga, da mu je Sidnej posle ratnog vihora postao dom, ali da će svake godine, nošen nostalgijom za gradom pod Bukuljom, bar na mesec dana biti Šumadinac!
>> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << />
Ovaj vremešni profesor u penziji davne 1965. godine našao se u Aranđelovcu i tu je ostao deset godina. Najpre je predavao opštetehničko obrazovanje u osnovnoj školi u obližnjoj Darosavi, a zatim je bio profesor ovog predmeta u aranđelovačkoj gimnaziji.
- Brzo sam stekao poverenje učenika, bio sam mlad, razumeo sam njihova shvatanja i probleme, medu nama nije bila velika razlika u godinama, pa smo se dobro razumeli. A i da budem iskren, predavao sam predmet od koga nisu morali da strahuju jer niko nije imao manju ocenu od četvorke - kaže popularni Krešo.
- Kada je 1970. godine dozvoljeno otvaranje privatnih auto-škola, napustio sam profesuru i među prvima u Srbiji otvorio svoju školu. Radio sam dan i noć. Svi gimnazijalci koje sam učio ponovo su mi bili učenici, a doveli su i svoje roditelje - dodaje on.
Pet godina kasnije otišao je u Švajcarsku. Deset godina je radio sve i svašta. Počeo je kao obični radnik na gradilištu, a završio kao glavni poslovođa.
- Sredinom osamdesetih vratio sam se zbog bolesne majke u Karlovac i tu otvorio auto-limarsku radionicu. Međutim, zbog ratnog vihora koji je zahvatao zemlju doživljavao sam žestoke napade svojih sunarodnika. Njima je smetalo što mi je žena Srpkinja i što branim jugoslovenstvo.
Išli su dotle da su sprečavali ljude da dolaze u moju radionicu. Čak su im i pretili. Kako sam imao sve manje posla, otpuštao sam jednog po jednog radnika i na kraju sam ostao sam. Odbio sam pozive na mobilizaciju, nisam mogao protiv naroda koji volim, protiv svojih đaka, a kad je situacija postala nepodnošljiva, pobegao sam s porodicom u Australiju - navodi Horvat.
Makiša Mihajlović
Mešovitim svuda teško
Horvat, kojeg je ratni vihor oduvao do Zemlje kengura, ističe da se tamo lakše živi, ali da je mešovitim parovima svuda teško.
- U klubove iseljenika teško možemo da uđemo i tamo vlada ta nacionalistička ideologija, u srpski klub ne mogu jer sam Hrvat, u hrvatskom nas neće zbog supruge Srpkinje, ostaje nam samo da se družimo s parovima iste sudbine. Došao sam u Srbiju sada treći put, pre toga sam bio na proslavi 20 godina mature odeljenja gimnazijalaca kojima sam davne 1968. godine bio razredni starešina - završava Krešo svoju životnu priču.
