Izvor: Politika, 11.Avg.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ECB diktira reforme
Veći porezi, kasniji odlazak u penziju i novi talas privatizacije očekuju Italiju, koja se upinje da snizi javni dug
Dramatičan pritisak Evropske centralne banke (ECG) na vladu u Rimu nagnao je juče italijanskog ministra finansija Đulija Tremontija da najavi novi paket drastičnih mera štednje radi hitnog smanjenja javnog duga i oživljavanja anemične ekonomije na Apeninskom poluostrvu.
Podizanje starosne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << granice za odlazak u penziju žena i zaposlenih u privatnom sektoru, jednokratni porez na štedne uloge, povećanje poreza na kapitalnu dobit (do 20 odsto), nove takse na vikendice, simbolično snižavanje plata političara (uključujući i premijera Silvija Berluskonija) – samo su neke od juče predloženih mera, o kojima bi danas trebalo da se izjasni parlament u Rimu.
U poverljivom pismu koje je u ponedeljak predsednik ECB Žan-Klod Triše uputio vladi u Rimu, od Italije se očekuje da dodatno liberalizuje privredu, izloži novi plan privatizacije državnih preduzeća, olabavi zakon o zapošljavanju (posebno pravila otpuštanja i zapošljavanja), ukoliko očekuje nastavak finansijske podrške ECB u kriznom trenutku.
„Italija mora da prevaziđe svoj rigidni, centralizovani sistem rukovođenja finansijama i privredom. Na raskršću smo koje označava kraj ere u kojoj je Zapad mogao da pozajmljuje novac po povlašćenim kamatnim stopama”, upozorio je Tremonti juče pred parlamentarnim odborom u Rimu, uz istovremenu najavu neophodnih ustavnih reformi.
„Kriza je uzela ćudljivog maha, neizvestan je njen dalji tok”, ocenio je Tremonti.
Neprevidivi odnos finansijskih tržišta prema krizi u Italiji – trećoj ekonomiji evrozone – nagnao je italijanskog predsednika Đorđa Napolitana da skrati godišnji odmor na Stromboliju i vrati se u Rim, gde se danas sastaje sa premijerom Berluskonijem i nizom predstavnika opozicije i sindikalnih unija.
U međuvremenu, italijanski premijer Silvio Berluskoni najavio je da će 18. avgusta na vanrednoj sednici vlade biti donet vanredni dekret o sprovođenju mera štednje.
Nakon loma na Milanskoj berzi u utorak i u sredu – kada su akcije italijanskih banaka i kompanija u jednom danu izgubile onoliko koliko nisu od kraha američke banke „Braća Liman”, septembra 2008. godine – zvanični Rim je zgusnuo tempo usvajanja mera koje zahteva ECB.
Po novom, italijanski parlament će, najkasnije između 12. i 16. avgusta, doneti odluku o daljem kresanju javnih troškova i merama za podsticanje privrednog rasta, sa ciljem da zemlja prištedi oko 35 milijardi evra u 2012. i snizi budžetski deficit na nulu, koliko iduće godine.
Zemlja sa drugim najvećim javnim dugom u evrozoni (iza Grčke), od 120 odsto bruto društvenog proizvoda i relativno niskim budžetskim deficitom, od tri odsto, već burno reaguje na predloženi drakonski program, koji opet isključuje povećanje poreza na prihode najbogatijih slojeva društva.
Italijanska opozicija i uticajni sindikati takođe su ogorčeni zbog direktnog uticaja Evropske centralne banke na finansijski i privredni kurs zemlje.
Lider Lige za sever Umberto Bosi optužio je Evropsku centralnu banku da se iz političkih razloga upliće u unutrašnje poslove Italije, sa ciljem da sruši vladu u Rimu.
„Sedma ekonomska sila sveta srozala se – da joj iz Frankfurta (sedište Evropske centralne banke) diktiraju kako da posluje u svojoj kući”, ogorčen je Pjer Luiđi Bersani.
Italijanska javnost zahteva da budu objavljeni svi detalji iz pisma Evropske centralne banke Rimu: najnoviji predlog reformi manjka detaljima i neravnomerno pogađa slojeve društva. Ukoliko teret izlaska iz krize ne bude ravnomerno raspoređen, zemlju čekaju generalni štrajkovi, zapretila je Suzana Kamuso, vođa najvećeg italijanskog radničkog sindikata.
----------------------------------------------
Francuzi više veruju Merkelovoj nego Sarkoziju
Pariz – Francuzi imaju više poverenja u nemačku kancelarku Angelu Merkel nego u svog predsednika Nikolu Sarkozija po pitanju sprečavanja nove ekonomske krize, pokazali su juče rezultati ankete, koju je sprovela agencija za istraživanje tržišta „Haris interaktiv”, prenosi Tanjug. Anketa koja je objavljena dan nakon što su akcije francuskih banaka pale zbog tržišnih spekulacija o sniženju kreditnog rejtinga zemlje, pokazala je da 46 odsto ispitanika podržava Merkelovu i njen tim, u odnosu na 33 odsto naklonjenih Sarkoziju i njegovoj vladi, preneo je Rojters. Prema rezultatima ankete, ispitanici najviše veruju „građanima”, zatim Merkelovoj, MMF-u, „kompanijama”, američkom predsedniku Baraku Obami, zatim „Evropi”, dok se Sarkozi našao tek na sedmom mestu.
----------------------------------------------
Madrid uveo rampu za rumunske gastarbajtere
Španija je prva članica Evropske unije koja je juče uvela zabranu ulaska državljanima jedne članice EU zbog svojih ekonomskih nedaća.
„Dramatičan rast nezaposlenosti u Španiji prinudio je Evropsku komisiju da usliši zahtev Madrida za ograničenje ulaska gastarbajtera iz Rumunije do kraja 2012. godine”, izjavio je Laslo Andor, evropski komesar za zapošljavanje.
Uz sve finansijske poteškoće, Španija beleži i najveću stopu nezaposlenosti u EU (više od 20 odsto među odraslima, i skoro 40 odsto među mladima između 15 i 24 godine). U Španiji danas živi oko 800.000 Rumuna, a stopa nezaposlenosti među njima tamo iznosi oko 30 odsto. Rumuni su danas u Španiji najveća grupacija gastarbajtera. Rumunska vlada ima rok od dve nedelje da se žali na odluku Evropske komisije. Nezaposlenost u Rumuniji iznosi oko sedam odsto.
T. Vujić
objavljeno: 12.08.2011.
