Izvor: Kolektiv.co.rs, 04.Avg.2016, 08:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sava Živković: U Topionici nema lakog posla
TOPIONICA. – Trideset dve godine Sava Živković, PK metalurg, svakodnevno je dolazio u odeljenje konvertora i rafinacije u Topionici i tu stekao radni staž od 40 godina i 11 meseci, jer je imao beneficije (četiri meseca za godinu dana). I, skoro sve vreme, do pre tri godine, bio je šaržirač konvertora, a onda je dobio rešenje za kranovođu. Sa tog mesta marta ove godine otišao je u zasluženu starosnu penziju.
Sava je rođen osmog aprila 1959. u Žagubici, gde je završio osmogodišnju školu. Sa 25 godina napustio je rodno mesto, došao u Bor i 17. novembra 1984. zaposlio se u Topionici kao šaržirač konvertora. – U Topionici nema lakog posla, ali šaržirač konvertora se baš dobro dodatno oznoji od fizičkog rada – kači hladan materijal, korpe, bakar u tečnom stanju u lonce. Prazan lonac je, inače, težak deset, a pun 30 tona. Kada sam došao u Topionicu radila su tri konvertora (jedan je bio u rezervi), a sada samo jedan i jedna plamena peć. U odeljenju konvertora bilo je 32 radnika. Radilo se naporno, ali bilo je pet šaržirača, pa nije bilo tako strašno. Sada nas u celom odeljenju ima ukupno sedmorica. Nije prazna priča da se topioničari često hvale i ponose druženjem. Nekada je bilo mnogo lepo, ali i sada se družimo mada nas ima manje u smeni – seća se Sava svojih početaka u Topionici.
Potom je Sava odlučio da se vanredno školuje, uz rad, i završi za PK metalurga. Kaže da nije bilo nimalo lako najpre odraditi prvu smenu, pa onda otići u školu, ali je i to uspešno prebrodio. Stekao je i internu kvalifikaciju da upravlja kranom nosivosti 55 tona. Pre dve godine promenjena je i sistematizacija poslova, pa je po novoj Savino nekadašnje radno mesto ukinuto. – Sada nema šaržirača konvertora nego samo kranovođa, pa tako idemo u krug od jednog do drugog radnog mesta. Ranije se mnogo radilo, ali i sada ne zaostajemo i posustajemo. Mnogo se radujem što sam dočekao novu topionicu. U staroj su uslovi bili teški – dim i prašina na sve strane. Novoj ne može ni da „priđe“ – uslovi su neuporedivo bolji, mnogo je manje dima i zagađenosti. I, dobro je što je napravljena. Topionica mora da radi. Da nije tako ne bi bilo ni plate, ni penzije, propali bismo. To je jaka firma – drži celu Srbiju. A, mladima bih poručio da mora da se radi.
Primećujemo da Sava sve vreme govori u sadašnjem vremenu, kao da još uvek svakodnevno odlazi na posao. Kada smo mu to predočili, priznao je da još ne može da prihvati činjenicu da je u penziji i da su mu misli često u Topionici. – Ipak sam ja „taze“ penzioner, tek tri meseca – dodaje uz osmeh.
Penzionerske dane Sava provodi u rodnoj Žagubici. – Zdravlje mi je narušeno – malo me pritiskaju višak šećera i krvni pritisak, pa zato i radim koliko mogu, na poljoprivredi. Imam nešto zemlje, stoku, pa se time zanimam.
Pogledaj vesti o: Osmi mart, Bor
