Izvor: B92, 08.Mar.2021, 16:37
Gnusne muške grupe razmenjuju slike nagih žena i devojčica: "Nigde nismo bezbedne"
Grupa za dopisivanje od čak 36.000 muškaraca sa Balkana na kojoj su razmenjivani intimni snimci, ali i privatni podaci njihovih bivših partnerki uznemirila je javnost tačno pred 8. mart i ponovo podsetila da je borba za ravnopravan tretman žena daleko od okončanog.
Kako ništa ne može doveka da ostane tajno, na Tviteru su isplivale neke od gnusnih konverzacija koje su se vodile na toj grupi. Ne samo da se ovde radi o osvetničkoj pornografiji, nego i o "doksingu", odnosno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << javnom i malicioznom objavljivanju ili otkrivanju ličnih podataka druge osobe bez njenog znanja, kojim može da se ugrozi njena bezbednost. U isto vreme saznaje se i za grupu "Nišlijke", sa istom namenom, koja ima 20.000 muškaraca.
U konverzacijama su se eksplicitno tražili i snimci maloletnih devojčica.
Sociološkinja Jelena Riznić iz grupe "Ženska solidarnost" rekla je za B92.net da nažalost nije iznenađena što ovakve grupe postoje.
Dodaje da je nebrojano puta pre ovoga nailazila na profile na kojima su muškarci postavljali slike žena i devojčica tražeći podatke o njima.
"Malo koja od nas nije doživela neki oblik digitalnog nasilja do sada - od neželjenih komentara do slika polnog organa u inboksu. Ova grupa je ipak još i radikalnija, jer je njom kružla i dečija pornografija", navodi Jelena Riznić za naš portal.
Ona kaže da je ova grupa jasan pokazatelj ideje koja je u osnovi patrijarhalnog sistema - "žensko telo pripada svima osim samim ženama", ali skreće pažnju i na još jedan problem koji možda na prvi pogled i nije toliko očigledan.
"Ova grupa šalje nedvosmislenu poruku da nikada nigde nismo bezbedne. Među više od 30.000 muškaraca koji su tamo zasigurno ima i naših poznanika, drugova, porodičnih prijatelja i to su sve ljudi koji su delili slike žena i maloletnih devojčica", ističe Jelena Riznić.
Kao što smo ranije pisali, naš Krivični zakonik ne prepoznaje osvetničku pornografiju kao posebno krivično delo, ali postoje neki članovi na koje možemo da se pozovemo.
Kako je tada za naš portal govorio advokat Siniša Simić, za reagovanje na ova dela zadužena je posebna Služba za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i posebno Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, za područje cele države, i još tada je problematizovao resurse koji su potrebni da se procesuiraju slučajevi ove vrste.
Jelena Riznić je saglasna da sistem ne reaguje adekvatno na ovakve zloupotrebe.
"S jedne strane stalno dobijamo upozorenja da nigde nismo bezbedne, ali da ćemo na pomen toga dobiti odgovor da smo same krive. I to je 'sjajna' podmetačina patrijarhata, da se krivica uvek svaljuje na ženu", objašnjava Jelena Riznić, koja ističe da žena nikada ne može da bude kriva za bilo kakvo nasilje koje je doživela, pa čak ni za ono koje se desilo u digitalnom prostoru.
Poziva sve da u mesecu u kom se češće govori o istoriji ženske borbe podrže žene koje govore o iskustvu nasilja.
"To je hrabar politički čin koji osnažuje i sve druge žene", navodi ova sociološkinja, objašnjavajući da je nasilje "sve ono što nam ne prija - pa i deljenje naših fotografija bez našeg pristanka".
"Važno je govoriti o tome, ne samo zbog sebe, već i zbog drugih žena i devojčica koje su naučene da ćute i trpe. Nećemo više da ćutimo, to je poruka za ovaj Osmi mart", zaključuje Jelena Riznić za B92.net.
Ukoliko naiđete na ovakav sadržaj na bilo kojoj drugoj društvenoj mreži, važno je da ga prijavite putem opcija koje su dostupne na gotovo svakoj mreži, ali i da prijavu prosledite i nadležnim organima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
.jpg)
