Izvor: Blic, 21.Avg.2010, 01:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Urgentni centar prihvatio prve pacijente
- Ovde je samo čekaonica veće od celog starog Odeljenja za urgentnu hirurgiju - otelo se Novosađaninu koji je doveo prijatelja na pregled zbog jakih bolova u stomaku u novi Urgentni centar, gde su juče medicinari prihvatili prve pacijente. Prvog dana se i osoblje prve "pametne bolnice" u Srbiji privikavalo na novi prostor, uz ocenu da će uz najmoderniju opremu moći da mnogo lakše da zbrinu obolele i životno ugrožene ljude.
Urgentni centar u sklopu Kliničkog centra Vojvodine >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i zvanično je počeo juče od sedam sati da radi, dve decenije nakon što je gradnja ove ustanove započeta. Razlika u uslovima za rad lekara i drugog medicinskog osoblja u odnosu na neuslovnu podrumsku zgradu i više je nego očigledna. A da su i uslovi za zbrinjavanje obolelih neuporedivi komentarisali su i njihovi pratioci u čekaonici.
- Dvaput sam išao na staro Urgentno na šivenje i tamo nije bilo gde ni da se stane, a kamoli da se sedne, a ovde imaju i stolice. Dođe čoveku da zađe iza pulta da gleda ostatak prostora - komentariše mladić u čekaonici.
Prvim pacijentima, razume se, nije bilo do komentara, kao ni osoblju. Obavljeni su juče i pregledi, pa i prve operacije. Od nekoliko Novosađana koji su pre podne došli zbog manjih pregleda ili lakših ozleda moglo se samo čuti da su uslovi lečenja takvi da se "osećaju kao ljudi".
Medicinari su skromno uglavnom konstatovali da je prostor za rad dobar, a načelnik Urgentnog centra dr Zoran Đermanov dodaje da je nivo usluga koje mogu da pruže pacijentima značajno povećan.
- Prijem pacijenta i njihovo zbrinjavanje je na višem nivou i ne može se ni uporediti ovaj prostor i prostor u Hirurgiji u podrumu, gde smo do sada to radili - kaže dr Đermanov.
Poverenje lekarima uliva i oprema, a Đermanov navodi da imaju i neke od najmodernijih medicinskih aparata, ne samo u Srbiji, nego i u Evropi.
Prolazeći hodnicima u prizemlju, dr Đermanov priča kako sada imaju i veći broj prostorija za preglede i intervencije, kao i da je sve daleko konfornije. Osoblje se za rad u centru pripremalo skoro dva meseca, ali su sa prijemom prvih pacijenata i sami, kako navode, uvideli koliko se lakše radi.
Tokom prepodneva je primljeno 80 pacijenta, a devetoro je zadržano na daljem lečenju. Obavljeni su i prvi operacioni zahvati na trećem spratu, u salama koje važe za trenutno najbolje opremljene u zemlji. Možda i najveća prednost Urgentnog centra je u tome što su tu sada smeštene sve službe, pa nema potrebe da se oboleli prenose do druge zgrade na snimanje ili drugi zahvat.
Svi ljudi ubuduće upućeni na Urgentni centar, gde dnevno može da se zbrine oko 500 obolelih, ostajaće tu nekoliko dana dok im se ne stabilizuje stanje, a ako im bude neophodno dalje lečenje biće prebacivani na neki od Instituta u okviru Kliničkog centra Vojvodine. U Kliničkom centru se nadaju i da će u dogledno vreme biti završene i lamele B i C, kao i da će pored Urgentnog centra biti sagrađen već godinama potreban heliodrom.
Više osoblja od 2011. godine, ali oboleli ne treba da brinu
Direktor Kliničkog centra Vojvodine dr Dragan Drašković kaže da im i dalje nedostaje 220 medicinara i nemedicinskog osoblja za rad u Urgentnom centru. On navodi da od Ministarstva zdravlja nisu dobili odobrenje za zapošljavanje dodatnih kadrova, ali da traju pregovori uz uveravanja da se dogodine poveća broj ljudi. Prema njegovim rečima, pacijenti ne moraju da brinu o nivou usluga, jer je KCV tako raspodelio ljudstvo da će nivo usluga i u Urgentnom centru, kao i ostalim klinikama u sklopu bolnice biti na zadovoljavajućem nivou.
Pajtić: Uslovi na nivou najrazvijenijih zemalja
- Zaslužili smo ovako sofisticiranu ustanovu. Ovde će svi oni koji budu morali da potraže pomoć biti tretirani na sasvim novi način, u uslovima na nivou najrazvijenijih zemalja, sa najkvalitetnijim medicinskim tretmanom. Ovakva oprema i ovakvi uslovi rada zahtevaju veliko medicinsko znanje i stalno unapređivanje i učenje, bilo da se radi o lekarima ili osoblju. To je proces od najveće važnosti, pa ćemo nastaviti da u tome pomožemo - rekao je vojvođanski premijer Bojan Pajtić odajući priznanje osoblju KCV za dobre pripreme. U gradnju i opremanje ove ustanove pokrajina je uložila 3,7 milijardi dinara.
