Izvor: Politika, Beta, 09.Jan.2010, 23:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pravda je ženski posao

Manje od jedne trećine sudijskih mesta u Srbiji pripada muškarcima

Više od dve trećine srpskog sudstva čine žene – od 2.400 sudija u Srbiji, 1.700 su žene, a 700 muškarci.Brojčana prevlast žena najizraženija je u Prvom i Drugom osnovnom sudu u Beogradu i Osnovnom sudu u Novom Sadu, gde je čak manje od jedne petine muškaraca. Od sto sudija Osnovnog suda u Novom Sadu, samo 19 su muškarci, a od 192 sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu samo 34.

U većini >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sudova zastupljenost muških delilaca pravde kreće se od jedne trećine do jedne petine, ali ima i izuzetaka. Od 40 sudija Privrednog suda u Beogradu 37 su žene, a samo tri muškarci, čak ni celih deset odsto. Od 107 sudija Prekršajnog suda u Beogradu samo 14 su muškarci.

U Apelacionom sudu u Beogradu manje od četvrtine sudija su muškarci (19 od 82), a u Vrhovnom kasacionom sudu nešto manje od trećine (7 od 24).

Prekršajni sudovi u Aranđelovcu, Trsteniku, Raški, Sjenici i Kosovskoj Mitrovici, kao i Privredni sud u Sremskoj Mitrovici su „čisto” ženski sudovi. Samo po jedan muški delilac pravde radi u osnovnim sudovima u Kikindi i Negotinu, u Prekršajnom sudu u Kragujevcu, u višim sudovima u Somboru i Kraljevu, kao i u nekoliko privrednih i prekršajnih sudova.

Muškarci su u većini samo u Novom Pazaru, višim sudovima u Nišu i Prokuplju, Privrednom sudu u Leskovcu, kao i u prekršajnim sudovima u Kikindi, Leskovcu i Prijepolju. Mali je broj sudova u kojima je jednak broj sudija oba pola, pa čak iznenađuju podaci da je u Osnovnom sudu u Vranju 19 muškaraca i 19 žena, a u Osnovnom sudu u Leskovcu 16 muškaraca i 16 žena.

Žene su u većini i na ključnim funkcijama u pravosuđu. Na čelu Visokog saveta sudstva i Vrhovnog kasacionog suda je Nata Mesarović, predsednica Ustavnog suda Srbije je Bosa Nenadić, vršilac funkcije predsednika Apelacionog suda u Beogradu je Radmila Dragičević-Dičić, a Apelacionog suda u Kragujevcu Vesna Petrović. Na čelu Upravnog suda je Slađana Bojović. Iako pripada izvršnoj vlasti, treba reći da je Snežana Malović prva žena ministar pravde u Vladi Srbije.

Najveći sud u Srbiji – Prvi osnovni sud u Beogradu – ima 158 žena i 34 muškarca na sudijskim mestima, a vršilac funkcije predsednika je Tanja Šobat. Na čelu Drugog osnovnog suda u Beogradu je Ljiljana Brkić.

Ipak, na nivou cele Srbije oba pola podjednako dele funkcije predsednika sudova.I na čelu srpskog tužilaštva je žena, Zagorka Dolovac. Međutim, većina javnih tužilaca su muškarci, ali je među zamenicima više žena. Polna struktura u pojedinim tužilaštvima nije tipična jer su negde u potpunoj većini muškarci. Tako su posebna odeljenja za organizovani kriminal i ratne zločine „čisto” muška i njima rukovode Miljko Radisavljević i Vladimir Vukčević. U apelacionim tužilaštvima među zamenicima preovlađuju muškarci, a u višim i osnovnim tužilaštvima žene.

Uzrok za brojčanu prevlast žena treba tražiti još u ambijentu s početka devedesetih godina (prošlog veka) kada su mnogi muškarci napuštali pravosuđe i odlazili u advokaturu. Sudijske plate su bile vrlo skromne, naročito u vreme inflacije, pa su muškarci s položenim pravosudnim ispitom tražili finansijski sigurnije poslove, dok je ženama bilo možda važnije radno mesto u struci. Ali, to nije jedini uzrok.

Upućeni kažu da su žene mnogo istrajnije, upornije i odgovornije u sudijskom poslu, kao i u životu. Izvođenje dokaza, utvrđivanje istine i donošenje odluka više im „leži” od krivičnog gonjenja, koje je tužilački posao, ali i od advokature. Osim toga, pokazalo se da su otpornije na razne vrste pritisaka. To nikako na znači da muškarci među sudijama nisu časni, stručni i sposobni. Jedina mana im je što ih je malo.

Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca najavili su nove konkurse za nepopunjena mesta, ali to neće promeniti odnos „snaga” niti će polna pripadnost imati uticaj na izbor i neizbor.

Aleksandra Petrović

-----------------------------------------------------------

Prebrojavanje

Precizan rezultat ručnog prebrojavanja imena, na spiskovima izabranih na stalnu funkciju i na trogodišnji mandat, jeste da je imenovano ukupno 2.399 sudija, od kojih su 1.703 žene i 696 muškarci. S obzirom na mogućnost neznatne greške u brojanju, zaokružili smo cifre na 2.400, 1.700 i 700. Lakše se pamti.

-----------------------------------------------------------

Nezgodna terminologija

Žene sudije nikada nisu insistirale na poštovanju rodne ravnopravnosti prilikom oslovljavanja. Sudija je imenica i ženskog i muškog roda. Građani ih, međutim, često oslovljavaju sa „gospođo sudija” i „sudijnice”.

Malo je drugačija situacija sa ženama tužiocima jer ih kolege u šali zovu „tužilje”. Zajednički birokratski naziv za sve sudije i tužioce – „nosioci pravosudnih funkcija” često je u sudskim kancelarijama prevođen na ženski rod, pa su žene u šali nazivane „nosilje pravosudnih funkcija”.

[objavljeno: 10/01/2010]

Nastavak na Politika...

Mondo: Dve trećine sudija u Srbiji su žene