Izvor: Radio 021, 10.Jul.2019, 14:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Novosadski srednjoškolci razvijaju aplikaciju pomoću koje osobe s invaliditetom mogu da upravljaju aparatima

Petar, Nataša i Lazar novosadski su srednjoškolci koji su svojom idejom o stvaranju aplikacije zasnovanoj na virtuelnoj realnosti, koja će pomoći osobama sa invaliditetom da upravljaju aparatima u svom domaćinstvu uz pomoć očiju, pobedili na nedavno održanom Social VR Hackathonu (SHack) u Novom Sadu.

Pod imenom "Tim 3" Petar Bojanić (17), vođa tima, Nataša Cvijanović (17), glavna programerka, i Lazar Varagić (16), dizajner i programer, učestvuju >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << na takmičenjima. Već su osvajali nagrade, ali im je ideja koju su osmislili i koju su počeli da razvijaju na SHack-u u Novom Sadu, najvažnije dostignuće do sada. Prva nagrada obezbedila im je odlazak u Kinu krajem ove godine.

Aplikaciju koju ovi Novosađani žele da razvijaju uglavnom vidimo u sci-fi filmovima, ali razvitkom virtuelne i izmenjene realnosti, njihova ideja pretvara se u stvarnost. Kada su već milioni ljudi mogli putem izmenjene realnosti da love Pokemone, onda postaje sasvim izvesno da će moći na isti način i da upravljaju predmetima u svom okruženju - i to očima. To je ono što Petar, Nataša i Lazar nastoje da urade.

"Napravili smo aplikaciju koja može da pomogne osobama sa invaliditetom. Uz nove tehnologije zasnovane na praćenju pokreta očiju otvaraju se nove mogućnosti. Stvara se mogućnost da osobe koje sada ne mogu da koriste kućne aparate, uz pomoć izmenjene realnosti, to čine, jer je sve umreženo u 'pametnu kuću', pa će moći da koriste elektroniku, da spuštaju i podižu roletne (ukoliko su motorizovane), da otvaraju prozor, zaključavaju vrata. Dakle, radi se o mešavini virtuelne i izmenjene realnosti", kaže vođa "Tima 3" Petar Bojanić za 021.rs.

Nataša, koja je u svet programiranja ušla još pre početka srednje škole, objašnjava da je aplikacija namenjena za "pametne kuće", odnosno domaćinstva koja već imaju osposobljene aparate koji su u stanju da izvrše komandu koju odabere korisnik.

"Ovo je interfejs između već osposobljenih aparata i osoba koje bi trebalo da ih koriste. Međutim, ukoliko su u pitanju jednostavnije funkcije kao što je menjanje kanala na televizoru, onda nije potrebna neka veća funkcionalnost od običnog televizora. U ovu aplikaciju je potrebno uložiti neverovatno mnogo vremena i truda, posebno zbog toga što tehnologija nije u potpunosti razvijena. Na tome bi moralo da se radi, ali i na 'smart' kućama", dodaje Nataša Cvijanović.

Osim mnogo vremena, za uspeh je potrebna i oprema, poput računara koji mogu da podrže sve zadatke, ali i headset-ova (uređaji koji se stavljaju na glavu) za VR na kojima bi mogli da rade, a koji su nešto skuplji od običnih, "smrtnih", kako iz naziva Petar. Petar i Nataša pohađaju Smart gimnaziju, koja im je, kako kaže, izlazila u susret što se tiče pravdanja časova, pokrivanja troškova, ali i obezbeđivanja opreme za rad. Lazar je u Elektrotehničkoj školi koja oskudeva u opremi, ali nedostatak u školstvu nadoknađuje radom "na svoju ruku kod kuće".

"Mi ćemo nastaviti da poboljšavamo aplikaciju u narednom periodu. Sledi nam put u Kinu na takmičenje, ali tu su i druga nadmetanja tokom ove godine. Na takmičenju u Novom Sadu na kojem smo pobedili, dobili smo tri karte za Kinu sa pokrivenim putnim troškovima i smeštajem, gde ćemo učestvovati na takmičenju iz VR-a. Organizator je VRCore i to je najveće globalno takmičenje u virtuelnoj realnosti, tako da se sada spremamo za Šangaj", priča šesnestogodišnji Lazar Varagić.

Na takmičenju u Novom Sadu su imali i sreće, s obzirom na to da im je kompanija HTC izašla u susret i obezbedila "headset-ove" za rad za vreme nadmetanja. Međutim, nešto kvalitetnije aparate sada nemaju, što otežava razvitak njihove ideje. Takođe, pitanje je i da li će tokom boravka u Kini moći da rade na aplikaciji, jer od organizatora zavisi da li će im dozvoliti rad na postojećim idejama ili će dobiti potpuno novi zadatak. Ukoliko i dobiju mogućnost da rade na aplikaciji kojoj nisu još uvek dali ime, velika nepoznanica ostaje oprema za rad koja im je preko potrebna.

Namera ovih mladih Novosađana je da njihova aplikacija jednog dana bude besplatna, jer smatraju da je to ispravno. 

"Nema smisla da pravimo nešto za pomoć ljudima i onda da to naplaćujemo. Verovatno potpuno besplatna aplikacija nije realna opcija, ali je naš cilj da se onda cena spušta što je niže moguće, kako bi bila što dostupnija ljudima i kako bi što više njih moglo da dobije pomoć u ovom obliku", dodaje Nataša.

Mnogo bi stvari trebalo da se poklopi kako bi ova aplikacija bila gotova u narednih godinu dana, pogotovo ukoliko se u obzir uzme to da su u pitanju srednjoškolci. Za sada im je neophodna pomoć u vidu sredstava i opreme, što bi novosadska IT industrija mogla da im obezbedi.

"Potrudićemo se da napravimo ovo i da aplikaciju učinimo što pristupačnijom, da olakšamo ljudima pristup tehnologiji. Jako je važno da se to učini pristupačnim, jer nije lako izdvojiti 1.200 dolara za neki headset. Međutim, cene će padati, dok mi razvijemo sve kroz godinu-dve, virtuelna realnost će se razviti, aparati će postati manji, funkcionalniji i lakši za korišćenje. To je ono čemu se nadamo, tako da je razvoj tehnologije veoma bitan aspekt ovoga što mi radimo", zaključuje Bojanić u razgovoru za 021.rs.

Autor: Zoran Strika - strika@021.rs

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

Nastavak na Radio 021...