Izvor: Politika, 06.Jun.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gde je danas čovek
Večeras Giljermo Arijaga proglašava festival otvorenim, a Tunđel Kurtic prima dužnost predsednika žirija koji će vrednovati dvanaest filmova iz takmičarskog programa „Egzit Point”
Večeras se otvara Grad filma – Međunarodni festival Sinema Siti u Novom Sadu. Svečano će ga proglasiti otvorenim slavni meksički pisac, scenarista i reditelj Giljermo Arijaga, kojem će na Velikoj sceni Srpskog narodnog pozorišta biti uručena nagrada „Ibis” za izuzetan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << doprinos svetskom filmu, a čast da započne festival pripala je domaćem dugometražnom animiranom filmu „Tehnotajz: Edit i ja” Alekse Gajića.
Večeras će i turskom pozorišnom i filmskom glumcu, reditelju i producentu Tunđelu Kurticu, biti zvanično predata dužnost predsednika žirija Međunarodnog takmičarskog programa „Egzit Point”, čije članove još čine Elis Drizen (producent, Holandija), Labina Mitevska (glumica, Makedonija), Ivan Fila (reditelj, Češka) i Martin Blejni (kritičar, Velika Britanija). Njihov je zadatak da do 14. juna procenjuju vrednosti dvanaest filmova koji pokreću neka od suštinskih pitanja egzistencijalizma, sintetišući veliki spektar iskustava sa različitih strana sveta. Ovi filmovi, svaki na svoj način, upozoravaju da su temelji ljudske egzistencije poljuljani ratovima, nezasitim konformističkim ambicijama korporacija i političara, deformisanim sistemom vrednosti, i ukazuju na ugroženo dostojanstvo svakodnevnog života porodice i pojedinca.
Avganistansko-francuski film „Kabulsko dete” Barmaka Akrama, kroz storiju o jednoj muškoj bebi, koju majka odevena u burku ostavlja u taksiju, gledaocu stavlja na uvid sve moguće detalje iz svakodnevice razorenog grada i njegovih stanovnika, zalazeći u intimu života porodice iza zatvorenih vrata i društva koje tek treba ponovo da stane na noge dok okolo još prašti rat. Njemu se suprotstavlja psihološki složen i nasilan, poetski snimljen a sadržajno uznemiravajući „Dvonogi konj”, iranske rediteljke Samire Makhmalbaf, takođe snimljen u Avganistanu. Surovu, realističku priču o metamorfozi čoveka u životinju, ispričanu iz vizure obogaljenih avganistanskih dečaka kroz jednostavnu, svakodnevnu dečiju igru dominacije i prevlasti, u formi scenarija napisao je slavni reditelj Mohsen Makhmalbaf.
I junakinja malog francuskog remek-dela, filma „Stela”, Silvi Verejd je dete, a sam film priča o odrastanju sedamdesetih godina u Parizu, sa naramkom ogoljenih, kompleksnih emocija tinejdžera koji odrastaju u disfunkcionalnim porodicama, čije likove senzitivno tumače naturščici. Porodica koja ne funkcioniše, kompleksnost odnosa deca-roditelji, u fokusu su i crnohumornog, „iščašeno” komičnog i veoma stilizovanog južnokorejskog filma „Zastupnici na sahrani” Bek Sung Bina, ali i u filmu „Katjina sestra” holandskog reditelja Mijke de Jonga, saosećajnoj priči o imigrantskoj porodici sastavljenoj od isključivo ženskih članova.
Intimistički ratni film „Zarobljenik” ruskog reditelja Alekseja Učitela, fokusiran je na period od 24 sata u životu dva ruska vojnika koja u vrletima čečenskih planina zarobljavaju mladog čečenskog borca kako bi ih vodio kroz neprijateljsku teritoriju. Učitelov film delikatno istražuje mušku intimnost u ratu, trenutke tokom borbe koji nisu česta tema ratnih filmova, apsurdnost i teror, banalne vojničke muke. U liričnosti prednjači „Dželenur” kineskog reditelja Čao Jea koji, kroz odnos starog mašinovođe i njegovog mladog pomoćnika, govori o nekada moćnom rudniku kamenog uglja koji je pred zatvaranjem, o položaju radničke klase koja će ostati bez posla i o hiljadama vagona koje uskoro neće prevoziti ništa – ni ljude, ni rudu.
Među favoritima su i meksički film „Kroz park” Enrikea Rivere o rutini svakodnevice i zarobljeništvu u samoći, kao i čileanski film „Toni Manero” Pabla Larena, izvrstan primer originalnosti portreta života pod opresivnim diktatorskim režimom. U konkurenciji za nagrade Sinema Siti festivala je i američki hibridni film „Dvoriti Kondi” Sebastijana Dogarta, koji postavlja pitanje može li se osvojiti srce Kondolize Rajs, doskorašnje državne sekretarke SAD i najmoćnije žene sveta. Iza plašta muzičko-dokumentarne tragikomedije, prave sapunske opere sa elementima romanse i biografskog filma, kriju se mnoge šokantne i ne mnogo poznate činjenice o Rajsovoj. Crni humor krasi i mađarskog „Istražitelja” Atile Grigora, duhoviti detektivski film, dok je groteska glavno oružje danskog filma „Okrutno srećni” Henrika Rubena Genca.
------------------------------------------------------
Takmičarski program „Nacionalni klasa”
U domaćem takmičarskom programu „Nacionalna klasa” premijerno će biti prikazano pet novih domaćih dela: „Čekaj me, ja sigurno neću doći” Miroslava Momčilovića, „Hitna pomoć” Gorana Radovanovića, „Jesen u mojoj ulici” Miloša Pušića, „Neko me ipak čeka” Marka Novakovića i „Obični ljudi” Vladimira Perišića. U konkurenciji za nagrade „Ibis” su i filmovi koji su već prikazivani: „Turneja” Gorana Markovića, „Sveti Georgije ubiva aždahu” Srđana Dragojevića, „Beogradski fantom” Jovana Todorovića, „Život i smrt porno bande” Mladena Đorđevića i „Tamo i ovde” Darka Lungulova.
Ove filmove vrednovaće petočlani međunarodni žiri u sastavu: Pjer Žalica (reditelj iz Bosne i Hercegovine), predsednik, Ludovik Šavaro (animator iz Francuske), Iljana Kitanova (glumica iz Bugarske), Porik Dilejni (glumac iz Irske) i Srđan Koljević (scenarista i reditelj iz Srbije). Žiri će dodeliti priznanja za najbolji film (Gran pri i novčani iznos od 10.000 dolara), režiju, scenario, žensku ulogu, mušku ulogu, montažu i fotografiju.
Dubravka Lakić
[objavljeno: 06/06/2009]
.jpg)
