Izvor: Vostok.rs, 27.Dec.2012, 12:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trgovci svih vremena i naroda
27.12.2012. -
Ko je izmislio Santu, simbol Božića i Nove godine, ili Dan zaljubljenih? Istoričari se pozivaju na paganske i hrišćanske tradicije. Ali eksperti kažu da bi izvore prazničnih obreda možda trebalo potražiti... u marketinškim departmanima velikih kompanija.
Za trgovce, praznične pripreme potrošača su najbolje vreme za prodaju. Na primer u Rusiji, uoči Nove godine, promet velikih prodavnica se poveća za dvostruko ili trostruko, promet >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << suvenirnica i fabrika poslastica i alkohola povećava se 1,5 do 2 puta. A koliko se tek može zaraditi ako vaš proizvod postane simbol praznika! O tim mogućnostima ne bi razmišljali samo vrlo loši preduzetnici.
Arhiepiskop Mire iz Likije Nikolas (poznat i kao Nikola Čudotvorac) nije nimalo ličio na današnjeg novogodišnjeg Santu. Prema legendama Nikolas je o Božiću darivao decu siromaha kako bi ih privoleo hrišćanstvu. Ali on ne bi bio glavni simbol praznika da marketolozi Coca-Cola nisu počeli da traže način za održavanje dobre prodaje tog osvežavajućeg pića u zimskom periodu, a uz to i za „sređivanje“ dečije auditorije.
Prema zadatku te firme slikar Hedon Sendblom je nacrtao veselog starčića koji je obučen u korporativne boje proizvođača tog gaziranog pića – kratku crvenu budnicu sa belim krznom – i sa čašom „kole“ u ruci. Nikola Čudotvorac je pretvoren u najefikasniji marketinški instrument. Da bi uticaj na decu bio još veći, za „koka kola Santu“ su nabavljene leteće saonice koje vuku irvasi, a za pomoćnike su mu određeni vilenjaci i čarobne životinje. Kulturolog, profesor „Lomonosova“ Vladimir Jelistratov kaže da ne samo praznični simboli, već i sami praznici nastaju kao instrumenti prodaje:
- Anglosaksonski i germanski svet su sasvim nedvosmisleno pratili to načelo – sve se prodaje, sve se kupuje, sve je predmet biznisa. Pa tako i praznici, naravno. Uzmimo samo karneval u Nici – on praktično nije postojao, bio je mrtav. Onda je u XIX veku postalo jasno da bi Englezi dolazili na karneval, pa je on obnovljen. To se dešava i sa ostalim praznicima uključujući i Novu godinu.
Ko su najodaniji fanovi svetog Valentina? Nisu to mladi romantici, nego prodavci cveća, čestitaka i parfema. Oni su izgradili mit o Danu zaljubljenih, proširili, a jednim delom i izmislili legendu o nekom svetom Valentinu, koji je uprkos volji cara Klaudija, venčavao rimske vojnike... a onda u noći pre svog pogubljenja pisao jednoj mladoj lepotici ljubavno pismo na komadiću papira u obliku srca. U Evropi i SAD komercijalni efekat Dana zaljubljenih zauzima treće mesto, posle Božića i jednog od nacionalnih praznika.
Kako transnacionalni praznični likovi postaju nametljiviji, sve više raste protivljenje nacionalnih kultura. U Rusiji simboli „otpora“ postali su Deda Mraz iz Velikog Ustjuga i Dan Petra i Fevronije. O perspektivama ruskih praznika govori pisac i kulturolog Vladimir Mikuševič:
- Svakako su nam potrebni svoji praznici. Dan Petra i Fevronije bi mogao postati jedan takav praznik. Što se pak tiče Deda Mraza, on je uveden u vezi sa sovjetskom Novom godinom. To što slavimo Novu godinu pre pravoslvnog Božića, to je nedosledno. Uvek sam bio za to da slavimo rusku Novu godinu. To ne znači da treba menjati kalendar. Ali bi trebalo da slavlje počinje 6. januara, u Badnje veče, i da novogodišnji praznici traju do stare Nove godine, koja je za nas ona prava.
Rusija nije jedina, Evropa se, takođe, bori protiv transnacionalnog „komercijaliste“ Santa Klausa. Finski Joulupuki ili francuski Per Noel, takođe, uživaju aktivnu podršku svojih država kao nacionalni praznični simboli. Hoće li patrioti Joulupuki, Per Noel i Deda Mraz izdržati pritisak beskrupuloznog marketologa Sante?
Vlad Grinkjevič,
Izvor: Glas Rusije, foto: RIA Novosti
Pogledaj vesti o: Nova godina, Dan zaljubljenih
.jpg)
