Izvor: Politika, 27.Dec.2014, 10:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srećna Nova 2015!
Dvadeset pet godina posle pada Berlinskog zida stari sistem garancija velikih sila od međusobnog sukoba je uglavnom zaboravljen i u tome se krije i najveća pretnja miru danas
Godina na izmaku protekla je u znaku godišnjice izbijanja Prvog svetskog rata i bojazni da je kriza u Ukrajini približila svet novom velikom ratu. Da li je taj strah opravdan? U drugoj polovini 20. veka hladni rat nije prerastao u otvoreni oružani >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sukob NATO-a i Varšavskog pakta niti su Vašington i Moskva u Evropi prekoračili tanku liniju koja ih je delila od svetskog rata. Iako su UN bile gurnute na marginu, iskustvo nekoliko velikih kriza naučilo je dve tadašnje supersile kako da izgrade sistem međusobnih provera i garancija koje su sprečavale da lokalne krize ne prerastu u blokovski sukob.
Posle 1962. između Bele kuće i Kremlja je uveden crveni telefon preko koga su američki i ruski predsednik bili u stalnoj vezi, dok su njihove diplomate u Ženevi neumorno pregovarale o razoružanju. Početkom sedamdesetih došlo je vreme detanta kada su dve supersile i dva bloka na KEBS-u (danas OEBS) seli za sto i 1975. usvojili Završni akt iz Helsinkija koji je bio do tada najdetaljniji mehanizam za sprečavanje međusobnog rata. Iako je svega pet godina kasnije izbio tzv. drugi hladni rat, ovaj mehanizam je odoleo i svet je osamdesetih krenuo u završnicu hladnog rata.
Dvadeset pet godina posle pada Berlinskog zida ovaj sistem međusobnih garancija je uglavnom zaboravljen i u tome se krije i najveća pretnja miru danas. Kao i za vreme hladnog rata, UN su ponovo na margini svetske politike i malo ko se još seća Butrosa Galija koji je pokušao da vrati UN ulogu garanta svetskog mira i bezbednosti. KEBS je postao OEBS čija glavna uloga više nije sprečavanje rata između supersila nego širenje demokratije i saradnje u posthladnoratovskoj Evropi. Novom predsedavajućem ove organizacije, Srbiji, najveći izazov naredne godine biće obnova ove uloge OEBS-a, ali u ovom trenutku na to nisu spremni ni Vašington ni Moskva, uvereni da nije vreme za pregovore nego za pokazivanje snage. Snagu žele da pokažu i drugi, na primer, Evropska unija, kojoj preti rizik da postane i najveći gubitnik u sukobu SAD i Rusije.
Svet na početku 21. veka, međutim, nije svet druge polovine 20. veka kada su njime suvereno vladale dve supersile i dva vojnopolitička bloka. Čak i u trenutku otvorenog odmeravanja snaga s Moskvom, u Vašingtonu se veruje da glavna pretnja SAD nije Rusija, koja je vojni džin sa privredom nalik zemljama trećeg sveta i čija ekonomska moć zavisi od izvoza energenata, nego Kina, zemlja čiji je bruto nacionalni proizvod ove godine nadmašio BNP Sjedinjenih Država, mereno prema paritetu kupovne moći (PPP). Za mnoge neočekivano, Kina je postala najveći dobitnik posthladnoratovske ere koja više ne krije svoje globalne ambicije. Sedamdesetih godina, prelazak Kine iz tzv. socijalističkog tabora na stranu SAD odredio je ishod hladnog rata. Danas je Peking čvrsto na strani Moskve s kojom je tokom ove godine sklopio na desetine strateški važnih ugovora, počev od isporuka prirodnog gasa vrednih više stotina milijardi dolara do ugovora o saradnji u oblasti visokih vojnih tehnologija. Kina, međutim, nije jedini izazov pošto su na scenu stupile i druge „zemlje u usponu”, koje više nisu spremne da bespogovorno slede politiku Zapada i traže mesto koje će odgovarati njihovoj novoj moći i uticaju.
Na kakvu ulogu u ovom rasporedu snaga mogu računati male zemlje poput Srbije koja će se u 2015. godini naći u prilično neudobnoj poziciji predsedavajućeg OEBS-a koji bi trebalo da posreduje u sukobu velikih? Već u prvim danima nove godine Beograd i Priština će ponovo sesti za sto u Briselu da bi nastavili pregovore o normalizaciji međusobnih odnosa koje mnogi ovde vide kao pregovore o priznavanju nezavisnosti Kosova. I u Prištini i u Briselu vladaju velika očekivanja. Priština očekuje, za početak, prijem u Savet Evrope, dozvolu da formira oružane snage i zaokruži svoju državnost koja bi bila krunisana prijemom u UN i priznanjem Beograda. Za novu visoku predstavnicu EU za spoljnu politiku Federiku Mogerini, nastavak pregovora biće „vatreno krštenje” gde bi trebalo da dokaže da je dostojna naslednica Ketrin Ešton, utoliko pre što su ovi pregovori jedno od retkih preostalih pitanja na kojima Unija još uvek može da pokaže snagu.
To je, možda, i razlog najnovijih varnica između predsednika i Vlade Srbije, koja na nastavak pregovora u Briselu ide oslabljena otkazivanjem „Južnog toka”, ruskog projekta koji je za Srbiju imao veliki ekonomski, ali i politički značaj. Određenu težinu stavovima Beograda može doneti uloga novog predsedavajućeg OEBS-a, ali bi za to srpska diplomatija morala da pokaže umešnost kakvu do sada nije često pokazivala. Zbog toga će i za srpske diplomate tokom 2015. izazov biti ne samo kako da balansiraju između SAD i Rusije nego i između EU i OEBS-a u pokušaju da dobiju na vremenu i za unutrašnje reforme i za neku buduću bolju međunarodnu poziciju.
Predrag Simić
objavljeno: 27.12.2014.
Pogledaj vesti o: NATO
