Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 15.Jan.2011, 15:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Saković: Pšenice ima i za izvoz

BEOGRAD -

U Srbiji je 1. januara ove godine bilo nešto više od 800.000 tona pšenice, što je sasvim dovoljno do nove žetve, jer ukupna mesečna domaća potrošnja te žitarice iznosi oko 110.000 tona, izjavio je danas Tanjugu direktor udruženje "Žita Srbije" Vukosav Saković.

"Do nove žetve treba nam ukupno 660.000 tona hlebnog žita, iz čega se vidi da bi čak još neke količine pšenice mogle 'izaći' iz zemlje, a da bilans i dalje ne bude narušen", naglasio je Saković.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << />
Za prvih šest meseci ekonomske godine za pšenicu iz Srbije je izvezeno ukupno nešto manje od 400.000 tona u zrnu, ukazao je Saković, precizirajući da je od 1. jula do kraja decembra izvezeno 282.000 tona pšenice, oko 73.000 tona brašna i određena količina testenina i biskvita.

Za izvoz 500.000 tona

Kada je okončana žetva, u našoj zemlji je, zajedno sa prelaznim zalihama, bilo ukupno više od 2,1 miliona tona pšenice, a za kompletnu domaću potrošnju neophodno je 1,6 miliona tona hlebnog žita, podsetio je Saković, napominjući da je ta razlika od oko 500.000 tona pšenice bila raspoloživa za izvoz.

Komentarišući najavljeno uvođenje dažbine na izvoz pšenice radi zaštite domaćeg tržišta, Saković je rekao da "razmišljanje u tom pravcu treba svakako pohvaliti, ali bi o merama trebalo dobro razmisliti".

"Izvozne takse svakako ne mogu i neće uticati na visinu domaće cene pšenice, jer je ona pre svega posledica visokih cena pšenice u svetu i rezultat usklađivanja naših sa cenama na evropskim berzama", rekao je Saković.

"Onog trenutka kada je cena naše pšenice premašila cenu na evropskim berzama, naš izvoz je maltene zaustavljen, pa smo u novembru izvezli samo 6.000 tona pšenice", kazao je on.

Saković je dodao da je u decembru izvoz pšenice bio nešto veći i iznosio je 9.000 tona, što je "pre svega bila posledica najave uvođenja izvoznih taksi".

"Nezavisno od toga da li će ili neće biti uvedena (dažbina na izvoz), s obzirom na stanje na tržištu i tržišna kretanja, izvesno je da ćemo imati skupu pšenicu i da će ta cena biti za dinar do dva iznad cene na mađarskoj berzi", ocenio je Saković.

"Ako želimo da utičemo na domaću cenu pšenice, treba ukinuti uvoznu carinu za period do nove žetve, koja može biti limitirana i na određenu količinu pšenice", ukazao je on.

Naglašavajući da nema razloga za bojazan da bi ukidanje uvozne carine dovelo do masovnog uvoza pšenice u našu zemlju, Saković je objasnio da bi "ta mera samo psihološki delovala da se cena pšenice na domaćem tržištu 'smiri' i ponuda poboljša".

Prinos mora da pređe četiri tone

Kada je reč o očekivanjima od naredne žetve pšenice, Saković je rekao da "to što će se konkretno dešavati zavisi od prosečnih prinosa koje ćemo postići u ovoj godini".

"Ako prosečan prinos bude četiri tone po hektaru, imaćemo dovoljno pšenice za nas, ali nećemo imati značajnije količine za izvoz, a ako bude ispod toga, postoji realna opasnost da nam određene količine pšenice nedostaju", naveo je Saković.

"Uz prinos koji bi prešao 4,5 tone, što se kod nas retko dešava u poslednje vreme, mogli bismo govoriti o tome da ćemo ostati na svetskom tržištu ili bar podmirivati potrebe zemalja u okruženju sa pšenicom", kazao je on.

Prosečan hektarski prinos pšenice u Srbiji u "poslednjih 20 godina je padao, umesto da raste" i trenutno iznosi 3,7 tona, dodao je Saković.

Sve dok prosečan prinos ne pređe četiri tone, potrebno je da pšenicom bude zasejano najmanje 550.000 hektara, rekao je on, podsećajući da je u našoj zemlji jesenas u svakom slučaju zasejano malo pšenice.

"Veoma je teško govoriti o tačnim setvenim površinama, jer je princip prikupljanja podataka kod nas 'malo zastareo', a prema podacima iz različitih izvora, setva je obavljena na površini između 450.000 i 500.000 hektara", rekao je Saković, uz opasku da "šta je tačno - nećemo znati skoro sve do same žetve".

"Imajući u vidu da smo, prema zvaničnim statističkim podacima, zasejali 480.000 hektara pšenice, i da ćemo u novu ekonomsku godinu, posle nove žetve ući bez ili sa veoma malim zalihama, svakako treba računati na to da će pšenica biti veoma tražena roba na ovom tržištu", zaključio je Saković.
Pogledaj vesti o: Nova godina

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Glas javnosti: Savković: Srbija ima dovoljno pšenice