Izvor: Politika, 15.Jan.2012, 01:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pusti to po stoti put
Televizijske kuće u Srbiji ali i u zemljama u okruženju, u trci za gledanošću i suočene sa nedostatkom novca za nove sadržaje, repriziraju stare komedije u kojima publika nalazi razbibrigu
„Valter brani Sarajevo”, „Ko to tamo peva”, „Zona Zamfirova”, nastavci „Tesne kože” i „Žikine dinastije” neki su od naslova domaće kinematografije koji su, uprkos tome što gledalište zna napamet dobar deo scenarija, i dalje u vrhu gledanosti. Nedavni novogodišnji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i božićni praznici bili su poslednja prilika kada su ova ostvarenja po ko zna koji put emitovana na malim ekranima, ali su bez obzira na to donela visok rejting televizijskim kućama koje su ih prikazivale.
Sami emiteri potvrđuju da su, u nedostatku novca za nove, stari filmovi i poznate domaće serije igra na sigurno kada je o rejtingu reč.
Treći deo filmskog serijala o Šojiću i Pantiću na Prvoj televiziji gledalo je više od dva miliona ljudi, pa je zabeležen rejting od 13,15 odsto. Iz ove TV kuće navode i da je prva dva dela u proseku pratio svaki treći gledalac.
Film „Kakav deda, takav unuk” na Pinku pratilo je, prema njihovim navodima, 2.193.000 ljudi. Ovi podaci sigurno nisu toliko iznenađujući koliko onaj o gledanosti istog programa u Hrvatskoj. Zagrebački „Jutarnji list” je objavio da je rejting drugog dela „Žikine dinastije” bio 15,8 odsto što je još više nego u Srbiji.
Poređenja radi, avanture her Žike na televiziji RTL gledalo je oko 22.000 ljudi više nego finale šou-programa „Supertalenat” na tamošnjoj TV Nova.
– Ne treba uvek imati negativan stav prema reprizama – smatra televizijska kritičarka Branka Otašević – jer kvalitetna ostvarenja mogu da se ponavljaju kako bi nove generacije videle stare trendove u filmografiji i stare glumce.
Međutim, u slučaju domaćih televizija i pomenutih naslova, svakako nije reč o osvajanju nove publike, jer je uz ovako česte reprize teško zamisliti da postoji veći broj onih koji ove komedije nikada ranije nisu gledali. Budući da istraživanja o strukturi publike ne postoje, odgovor na pitanje ko čini ta dva miliona postaje jasniji tek kada se u obzir uzme podatak da su gledaoci u Srbiji rekorderi u vremenu koje provode uz televiziju.
– Ako smo rekorderi u broju sati provedenih pred ekranom, onda bih rekla da je to jedno prilično pasivno gledalačko more koje po navici gleda sve što se nudi – kaže Branka Otašević. Tačno je, dodaje ona, da publika u teškim vremenima, zasićena politikom, traga za smehom i rado gleda komedije što televizije ne propuštaju da iskoriste u trci za rejtingom.
– Televizije idu linijom manjeg otpora i računaju na sigurnu gledanost. Ne rizikuju da ponude nešto novo, pa da vide da li bi to bilo još gledanije, nego emituju ono što je provereno, već viđeno – smatra naša sagovornica i dodaje da je velika učestalost pojedinih naslova nedopustiva za televizijsku kuću kojoj je stalo do prestiža. Umesto toga, televizije bi trebalo da ulože u kupovinu novih sadržaja ili u sopstvenu produkciju.
Dok se to ne dogodi, pošto smo o Novoj godini i Božiću gledali Šojića, Pantića i her Žiku, uskoro možemo da očekujemo „sastanak” sa Topalovićima iz „Maratonaca”, Popadićima iz „Boljeg života”, Prletom i Tihim i ostalim dobro poznatim junacima.
A. Marinković
objavljeno: 15.01.2012
Pogledaj vesti o: Nova godina
