Izvor: Politika, 03.Maj.2011, 23:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Penzije male, a rashodi veliki

U propisu koji reguliše fiskalnu odgovornost kao cilj postavljeno učešće penzija u bruto domaćem proizvodu od deset odsto i svaki procenat više bio bi veliko opterećenje, kaže Matković

Oko 1,6 miliona penzionera Srbije u toku maja trebalo bi da dobije povišicu od 5,5 odsto. Skromno, ali i taj izdatak je za siromašan penzioni fond, pa i budžet, popriličnovelik. Mnogi prstom upiru u novi zakon o penzijama koji je počeo da se primenjuje od >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Nove godine. S pravom ili ne, „Politika” je razgovarala sa Gordanom Matković, direktorom Studija socijalne politike i bivšimministrom rada i socijalne politike u vladi Zorana Đinđića.

AlbertJeger, šef misije Međunarodnog monetarnog fonda, nedavno je izjavio „da su penzije u Srbiji kao voćna salata”. Šta to zapravo znači, budući da je novi zakon o penzijama počeo da se primenjuje od 1. januara?

Mislim da je gospodin Jeger na ovaj način pre svega komentarisao zahteve da prosečna penzija ne treba da padne ispod 60 odsto odprosečne zarade. Da su svi penzioneri radili pun radni vek, na primer, onda bi imalo smisla da se postavi zahtev da prosečna penzija ne sme da padne ispod određenog nivoa prosečne zarade. Ako je u sistemu mnogo penzionera koji su radili kratko, a uz to je mnogoporodičnih i invalidskih,onda ovakva jedna mešavina (koju on naziva voćnom salatom), čini neadekvatnim zahteve da se prosečna penzija poredi sa zaradama. 

Da li i Vi misliteda su nam potrebni amandmani za Zakon o penzijama i u kom delu?

Većina penzijskih sistema u svetu je stalno pod „lupom“, otuda i kod nas postoji potreba dalje analize i utvrđivanja neadekvatnih elemenata u tom sistemu. Promene verovatno možemo da očekujemo posle analize radne grupe koja je zato i uspostavljena. Po mom mišljenju, ima razloga za dalja preispitivanja u domenu benificiranih penzija i promene formule kako bi se destimulisali oni koji se ranije penzionišu. Ostaje i nerešen problem poljoprivrednih penzionera.Na srednji rok možemo očekivati i pomeranje starosne granice za žene, kao i preispitivanje indeksacije opšteg boda.

Koliko su opravdane konstatacije MMF-a da visinu srpskih penzijatrebazauzdati na razumnom nivou? Da li to znači da su i u sadašnjim okolnostimaprevisoke ili je toposledica političkog populizma i koji bi to razuman nivo penzijatrebalo da bude u Srbiji?

Penzije svakako nisu previsoke i za najveći broj penzionera one jedva da obezbeđuju zadovoljenje osnovnih potreba, ali je udeo rashoda za penzije u našem domaćemproizvodu vrlo visok, naročito poslednje dve godine. Neposredno pre početka krize penzije su povećane deset odsto. Kada je BDP pao udeo rashoda za penzije je 2009. godininadmašio je 13 procenata. To je zaista vrlo visoko, među najvišim u Evropi. U zakonu koji reguliše fiskalnu odgovornost kao cilj je postavljeno učešće penzija u BDP-u od deset odsto.Ako analiziramo penzijske sisteme u svetu,koji su na sličan način postavljeni (tzv. penzijski sistemi Bizmarkovog tipa) u njima se ovo učešće kreće oko 11 odsto. Dakle onoliko koliko je i kod nas bilopre povećanja 2008. godine. 

Šta bi u praksi značio predlog Jegera – hoću sistem u kojem nekom ko 40 godina radi i zarađivaoprosečnu platu mogu da obećavam da će po penzionisanju imati pristojna primanja u odnosu na njegovudotadašnjuplatu?

Jeger je govorio o jednom indikatoru u okviru penzijskog sistema, takozvanoj neto stopi zamene, koja je bolji pokazatelj adekvatnosti penzijskog sistema od odnosa prosečne penzije i prosečne zarade. Ovaj pokazatelj u Srbiji iznosi preko 70 odstoi na nivou je evropskih zemalja. Ima međutim i razvijenih zemalja u kojima je ova stopa svega 50 procenata, kada se računa samo za državni penzijski sistem, a penzioneri više penzije ostvaruju dobrovoljnom štednjom u privatnim penzijskim fondovima. U takvom sistemu,dakle,neko ko je radio 40 godina i zarađivao prosečnu platu po penzionisanju dobija penziju koja je svega 50 odstoprosečne zarade. Na nama je dakle da se opredelimo na duži rok posmatrano i da definišemo ka kom nivou stope zamene težimo. Da li ćemo da kažemo: nama je cilj da se kroz državni penzijski sistem obezbede nivoi naknada koji će samo da omoguće ljudima da mogu da obezbede osnovni životni standard (a ko želi više neka štedi privatno). Ili ćemo da kažemo: naš državni penzijski sistem treba da omogući i da životni standard pojedinca posle penzionisanja ne padne mnogoispod nivoa koji je imao dok je radio. Naš sistem u prošlosti je bio postavljen tako da obezbeđuje i relativno visoke stope zamene, pa je u tom smislu sadržao i neku vrstu obećanja za one koji uplaćuju doprinose da će njihove penzije biti na adekvatno visokom nivou. Prelaz sa jednog koncepta na drugi predstavlja velikiizazov.

Da li bi to i u kojoj meri automatski umanjilo mnoge penzije, jer imamo veliki broj onih koji su se penzionisali prevremeno, odnosno malo onih koji su radili 40 godina?

Po mom mišljenju, toje više pitanje dugoročnih odluka o pravcu u kome želimo da se krećemo i eventualnih konceptualnih promena državnog penzijskog sistema. To se neće odraziti na smanjenje penzija već na njihov sporiji rast, ako idemo na stopu zamene od 50 odstou odnosu na sistem u kome bismo ciljali stopu zamene od 70 procenata.

Zašto u okviru prethodne reforme penzijskog sistema nije rešen ovajgorući problem, već se sada ponovo vraćamo na istu priču iformuluza obračun?

Ako su u pitanju oni koji su se penzionisali prevremeno, znači pre nego što su dostigli starosnu granicu za penzionisanje, očito da iz različitih razloga nije jednostavno da se formula promeni naglo, jermanevarski prostor nije veliki u uslovima kada su maltene sve penzije niske.   

Kako komentarišete i to što smo mimo MMF-a, iako je to bilo dogovoreno s njim,odlučili da odložimo pomeranje starosne granice žena za odlazak u penziju?

Ja nisam dokraja upućena kako su izgledali ti dogovori. Za mene je neprihvatljivo da se dogovori ne ispoštuju. Ne treba,međutim,izgubiti iz vida ni da se od vlade sa svih strana i sa razlogom očekuju i usklađivanja sa sindikatima. Izgleda da ovi različiti dogovori nisu na najbolji način sinhronizovani.

Šta bi još trebalo uraditi po pitanju onih koji imaju pravo na beneficirani radni staž?Da li tu još pooštravati situaciju?

Aktuarski posmatrano, beneficirane penzije su i dalje jedan od problema u sistemu. Možda je delimično rešenje da se za radnike na tim radnim mestima plaćaju znatno viši doprinosi, ali dalja preispitivanja su svakako potrebna. Oni koji odu u penziju znatno pre starosne granice mnogo duže primaju penziju, pa za njih mora da se uplaćuje više ili da kasnije ostvaruju niže penzije.

Da li je starosna granica za odlazak u penziju i dalje niska i da li treba izjednačiti starosnu granicu za muškarce i žene?Šta bi to promenilo u penzijskom sistemu i kako bi se to odrazilo na tržište rada i ogromnu nezaposlenost u Srbiji?

Starosna granica u Srbiji danas u poređenju sa drugim zemljama nije niska. U proseku u zemljama u EU starosna granica za muškarce je 63,a za žene 62 godine. Nekoliko zemalja se već kreće postepeno ka granicama od 67, pa čak i 68 godina. U ovim zemljama je,međutim,i očekivano trajanje života znatno duže nego u Srbiji. Dakle,mi smo sa starosnom granicom od 65 godina za muškarce prevazišli nivo koji je za nas primeren, ali se može očekivati dalje pomeranje starosne granice za žene. Na duži rok posmatrano, dobra vest je da će i u Srbiji ljudi živeti sve duže, ali se moraju pronalaziti nove ravnoteže između broja godina tokom kojih doprinosimo i broja godina tokom kojih primamo penziju. Ima zemalja koje su se opredelile za neku vrstu automatskog prilagođavanja ovakvim demografskim kretanjima i o tome bi trebalo razmisliti.  

Koliko je, po Vama, ovakav penzijski sistem održiv i bojite li se da bi izdvajanja za penzije mogla da dostignu i punih 50 odsto budžeta?Šta se u tom slučaju događa?

Mi smo se svesno opredelili za penzijski sistem koji je u neravnoteži i koji zavisi od budžeta. I sama činjenica koliko budžet doprinosi plaćanju penzija nije toliko zabrinjavajuća koliko je zabrinjavajuće učešće penzija u BDP-u. To je indikator koji moramo da pratimo i na koji treba da reagujemo.

Jasna Petrović

objavljeno: 04.05.2011.

Nastavak na Politika...