Izvor: Politika, 31.Dec.2010, 20:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hladno pivo za vreli poljubac u ponoć
Za dobro i veselo društvo čovek mora da se potrudi sam, a „Magazin” može da obezbedi samo najzdraviju malu porciju lekovitog smeha
Optimista ostaje budan do ponoći da bio video Novu godinu. A pesimista čeka Novu godinu da bi bio siguran da je stara otišla, zabeležio je Bil Von, američki novinar i pisac. Hteli mi to ili ne, pred vratima je friška i neizvesna 2011. godina, a odrpana, stara, prljava, prevrtljiva i istrošena 2010. je još malo, pa svisnula.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Sad, bili optimisti ili ne, veseli ili usamljeni, siti ili gladni, svi volimo, ili bar priželjkujemo, da u Novu godinu uđemo radosni, po mogućstvu u dobrom društvu i uz osmeh. Da li list „Politika” može da bude dobro društvo u toku novogodišnjih praznika? Kako da ne. Pogotovo ako tu istu „Politiku” naglas i sa razumevanjem na vaše uvce čita neka lepa snaša u toplesu, pored kamina što pucketa u novogodišnjoj noći. I usput vernog „Politikinog” čitaoca poji hladnim pivom. A kada su odane čitateljke u pitanju, verovatno bi tu legao neki korpulentni mladić, pljunuti Bred Pit, koji čitanje izveštaja iz Brisela ili Vašingtona prekida informativnim opaskama i komentarima, a u pauzama između bistrenja političkih i ekonomskih strana, čitateljku maže uljem za masažu.
Da se LGBT populacija ne uvredi, mogu i čitatelji sa maserima i čitateljke sa snašama. Novogodišnji duh je u nama. Samo da je veselo i da ima ljubavi, pa nek cveta 1.000 cvetova!
Dakle, za dobro i veselo društvo čovek mora da se potrudi sam, a „Magazin” može da obezbedi samo najzdraviju porciju Nove godine. Lekoviti smeh. Recimo, gorepomenuti Bil Von je napisao i ovo: „Pravi patriota je čovek koji dobije kaznu zbog pogrešnog parkiranja i raduje se, zato što sistem funkcioniše!” Evo i malog amandmana na Vonovu pošalicu: „Pravi patriota slavi Novu godinu, zato što zna da je Vlada Srbije mudra, pametna, dalekovida, ekonomski jaka kao stena i da njen sistem funkcioniše!” Ovo je posebno lekovito za nezaposlene i penzionere. Ako naši dragi penzosi nisu još spremili želje za Novu godinu, evo jedne molitve koja može da bude lekovita: „Gospode, daj mi senilnost da zaboravim ljude koje nikad nisam ni voleo, sretnem one koje volim i dobar vid, da mogu da ih razlikujem.”
Ostavimo na miru penzionere, „Politikine” najvernije čitaoce, kao da sami sebi nisu dovoljni. Ima među vernim čitaocima i onih koji su u 2010. godini nabacili koji kilogram viška. Šta da se radi, ne mogu svi da budu seksi i vitki, sve vreme okruženi polugolim manekenkama, dok pišu humorističke tekstove za „Politiku”... Da se oni koji su nabacili koji kilogramčić viška na naljute, predlog: čvrsto odlučite da ćete od 2011. smršati! Sjajan savet, zar ne? Poput jednog tipa iz vica koji je napravio i ovakav spisak novogodišnjih odluka:
– Godina 2007: ove godine ću smanjiti težinu na 90 kila. Godina 2008: pobožno ću se držati dijete, dok ne smanjim težinu na 100 kila. Godina 2009: razviću veoma realan stav po pitanju moje telesne težine. Godina 2010: odlučujem da ću vežbati tri dana u nedelji. Godina 2011: potrudiću se da prođem pored teretane bar jednom nedeljno.
No, da se okanemo buca i starijih sugrađana, i da se malo pozabavimo zdravima i mladima. Mladiće i devojke u Srbiji najviše drma novogodišnja groznica. Ta noć se planira i po mesec dana unapred, prave se taktike i planovi pod a, be i ce. U slučaju da pod a) žurka kod Pere opet bude peder-bal, onda ću, pod b) otići do kluba u kojem ima najviše sponzoruša i pod c) napiti se kao svinja, kako bih stekao hrabrosti da neku od njih namolim da me u ponoć poljubi.
Da, čuveni novogodišnji poljubac! To je onaj cmok u ponoć, koji razbija maler iz 2010. godine, a koji je počeo na proslavi kraja 2009. godine. Tada je momak u brzini i pijanstvu, poljubio prvo najboljeg druga, umesto drugaricu. Maler! I od tada, ni makac. Neće devojka da mu priđe, ama ni majku da mu opsuje. Ako ne računamo onu vernu i ćutljivu, ali prevaziđenu Desanku Šakić. Ili pak Milicu Levicu, da se levoruki ne uvrede. Tuga. Zato je dobar savet, zlata vredan: kada već toliko planiraš novogodišnju noć, onda se unapred dogovori i oko tog poljupca sa nekim ženskim čeljadetom. To jest, ako si stvarno toliko očajan, pa misliš da tvoja nesreća u ljubavi leži u promašenom novogodišnjem poljupcu. Saberi se, čoveče!
Ni devojke nisu ništa bolje što se tiče novogodišnjeg cmakanja. Čak su i agresivnije. Ako na žurki vidiš neku usamljenu devojčuru koja zanosno trepće okicama pola sata pre ponoći, to ne mora da znači da si se naglo prolepšao. Ili da tvoj afteršejv, kupljen ekskluzivno za proslavu Nove godine, „radi pos’o”. Najverovatnije za nju važi isto što piše i za muškarce u pasusu iznad. Ko se nije nagledao tih slatkih, skockanih devojaka, koje u nastupu očajanja veštim udarcem laktom ošamute najbolju drugaricu u minut do dvanaest. A onda se zatrče na prvog momka pri ruci i počnu da urlaju: „Poljubi me, budalo! Poljubi me!” Aman, saberi se, ženo!
I da se ne lažemo, većina slobodnih novogodišnjih slavljenika na umu isključivo ima jednu stvar: kako nešto smuvati, po svaku cenu?
„Zašto si obukla taj brushalter koji ti uvećava grudi za četiri broja?”, pita drugarica drugaricu. „Zato što volim da izgledam lepo za Novu godinu.” Neistina! Obukla se tako jer bi volela da je neki dilber pošteno seksualno izmobinguje. Muškarci su, u tom smislu, pošteniji:
„Brate, šta bih dao da se u ponoć povatam sa nekakvom pristojnom studentkinjom istorije umjetnosti, pod uslovom da je sklona perverznom seksu”, glasi novogodišnja želja Zorana Jovanovića, studenta elektrotehnike.
I valja se. Jer niko, osim nekoliko izuzetaka (da ne nabrajamo), ne zaslužuje da bude usamljen za Novu godinu.
Lako je onima što imaju nekog da zagrle u najluđoj noći. Ili nije? Evo šta o tome kaže Pi Džej O’Rurk: „Pravilno ponašanje u toku novogodišnjih praznika je sledeće: treba biti pijan sve vreme. Pijanstvo kulminira u novogodišnjoj noći, kada se toliko napijete da poljubite osobu sa kojom ste venčani.” Eto, ključna reč je uvek i vazda ljubav. Pa makar i pod pretnjom trovanja od alkohola. I tako treba da bude i u novogodišnjoj noći 2011. godine.
Dobro, možda to i nije najbolje rešenje. Za sve usamljene duše, u kriznoj ali veseloj 2011. još jedan ogromna uteha: uvek može da bude gore. I svi mi, ovakvi nikakvi, debeli, vitki, ružnjikavi, prelepi, pametni, glupavi, treba da pokušamo da budemo bolji prema sebi i prema drugima. Svet će i posle tog novogodišnjeg slavlja 2011. biti, manje-više, isti. A kada ponestane inspiracije, ili smo usamljeni, tu su uvek veliki umovi da nam pripomognu. Dostojevski: „Ako pri svakoj prijateljskoj usluzi misliš na zahvalnost, onda nisi poklonio, nego prodao”. A kako da svet, ipak, postane bolji? Pa, jedino ako, kada otkuca ponoć, poslušamo reči onog ludaka, Šrija Činmoja: „Juče sam bio pametan. Želeo sam da menjam svet. Danas sam mudar. Zato menjam sebe.”
A možda je stvarno dovoljno samo to da te u ponoć poljubi neki pijani neznanac/neznanka, pa da te ne bije maler u 2011. Sve je moguće, bez šale. I zato, osmeh na lice. Srećna Nova godina!
Stanko Stamenković
objavljeno: 01.01.2011.
Pogledaj vesti o: Hladno pivo
.jpg)
