Izvor: B92, 11.Dec.2010, 14:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez dedovine 40 odsto zahteva?
Beograd -- "Trenutno manje od deset odsto nacionalizovane imovne moguće je vratiti u naturi", kaže državni sekretar Ministarstva finansija Slobodan Ilić.
On najavljuje i da se može očekivati da se Zakon o denacionalizaciji nađe u skupštinskoj proceduri u prvoj polovini 2011. godine.
To će biti moguće ukoliko do Nove godine Ustavni sud saopšti ocenu ustavnosti Zakona o povraćaju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << imovine crkvama i verskim zajednicama.
Slobodan Ilić, državni sekretar Ministarstva finansija i šef Radne grupe za pripremu zakona o denacionalizaciji kaže da je radna grupa spremna da u roku od nekoliko nedelja, po donošenju odluke Suda, Vladi i javnosti predstavi koncept denacionalizacije.
"Optimalno rešenje procesa denacionalizacije zavisi od svih poznatih, a ne željenih okolnosti, a odluka Ustavnog suda, u tom smislu, predstavlja osnov", podseća državni sekretar Ministarstva finansija.
Ukoliko Sud odluči da je pomenuti Zakon ustavan, odnosno njegova rešenja o povraćaju imovine u naturi, punoj naknadi nekom drugom imovinom ili potpunim finansijskim obeštećenjem, tada ni opšti Zakon o denacionalizaciji ne može imati drugačiji koncept zbog ustavnog principa ravnopravnosti.
Opet, suprotna odluka Ustavnog suda otvorila bi prostor da država bira i opredeli se za onaj koncept koji je pravno prihvatljiv i ekonomski opravdan, shodno finansijskom potencijalu države, ali opet uz poštovanje principa ravnopravnosti.
"Utvrđivanje statusa imovine bez obzira na konačno opredeljenje države u pogledu koncepta denacionalizacije, neophodno je utvrditi status imovine koja se potražuje", podseća Ilić. "Na primer, da li fizički postoji ili ne, ko je sadašnji korisnik, postoji li stečeno pravo trećeg lica, ali i njenu vrednost. Potrebno je vreme da bi se prikupili i dostavili dokazi, ali i izvršilo utvrđivanje činjeničkog stanja na terenu, s jedne strane i procena vrednosti, s druge. Za ovaj posao je potrebno najmanje godinu dana po donošenju Zakona o denacionalizaciji," kaže Ilić.
Analiza prijava oduzete imovine, a koju je, na osnovu dva strukturisana reprezentativna uzorka pokazala da je trenutno manje od deset odsto oduzete imovine moguće vratiti u naturi.
"Treba imati u vidu da je postojeća evidencija oduzete imovine nepotpuna. Naime, u zakonskom roku, 101.062 lica podnelo je 71.652 prijave od kojih 28.799 ili 40,19 odsto nemaju nikakvu prateću dokumentaciju niti dokaze. Zakon o evidenciji oduzete imovine nije, da podsetim, propisivao obavezu, već samo mogućnost njihovog dostavljanja", objašnjava Ilić.
U tom smislu će budući Zakon o denacionalizaciji, otkriva državni sekretar Ministarstva finansija, omogućiti da prijavu za oduzetu imovinu, ovog puta sa obaveznim dokazima, mogu podneti svi oni koji smatraju da imaju pravo na to.
"To znači da će tu mogućnost dobiti i potpuno novi podnosioci koji to pravo, iz bilo kog razloga, nisu iskoristili po ranijem zakonu", objašnjava Ilić.
"Takođe, oni koji su i ranije dostavili prijavu bez ikakvih dokaza, a njih je, da podsetim, oko 40 odsto, kao i oni sa nepotpunim dokazima, biće u prilici da svoj zahtev učine potpunim. Nažalost, i oni koji su po ranijem zakonu podneli prijavu sa kompletnim dokazima, moraće to da učine ponovo", naveo je Ilić.
Pogledaj vesti o: Zakon o denacionalizaciji
