Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 22.Jun.2012, 16:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Analitičari: Formiranje vlade kasni, ali u roku
BEOGRAD -
Mesec i po posle opštih izbora još nije formirana skupštinska većina. Mada su politički dogovori u zakonskim terminima, jer još ima do 5. septembra, kada ističe rok za formiranje nove Vlade ili da se raspišu novi izbori, u javnosti se stiče utisak da se nepotrebno gubi vreme, dok zemlja tone u ekonomski kolaps.
Politički analitičari su podeljeni, dok jedni smataraju da je na sceni politička kombinatorika, uobičajena i za druge izborne sisteme, drugi >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << misle da postupak može da se ubrza izmenom izbornog zakonodavstva.
"Izborni sistem utiče na partijski, time i na formiranje Vlade", kaže za Radio - televiziju Vojvodine profesor na beogradskom Fakultetu političkih nauka, Slaviša Orlović.
Usitnjena politička scena
Kako ističe politička scena, na kojoj treba da se formira novi kabinet, izuzetno je usitnjena, a to može da se reši povećanjem cenzusa za koalicije, čime bi se sprečile male stranke da nesrazmerno više, nego što im je uporište u biračkom telu, utiču na političke odluke.
Temeljna reforma
Izborni sistem bio je tema i okruglog stola "Izborni zakoni i izbori u Srbiji 2012", uz zaključak da se manjkavosti mogu ispraviti samo temeljnom reformom, za koju, međutim, mora da postoji politička volja.
Srbija je od 2000. godine na formiranje vlada u proseku čekala 68 dana, ali tada nije bila u tako teškoj ekonomskoj situaciji, koja ne trpi toliko komotne dogovore o novom kabinetu.
"Time bi se drastično smanjio broj parlamentarnih stranaka i broj aktera koji učestvuju u formiranju Vlade. Po Divrežeovom zakonu većinski izborni sistem vodi ko dvopartizmu u dužem vremenskom periodu, pa Srbija, ukoliko i želi da ima dve partije, ne računajući manjinske, treba da teži ka nekoj vrsti većinskog, ili personalizovanog proporcionalniog izbornog sistema", ukazuje Orlović.
On upozorava na to da odnose u parlamentu komplikuje i mogućnost da već pet poslanika fomira poslanički klub, pa će tako u novom sazivu biti 35 do 45 takvih političkih konglomerata.
Programski direktor "Transparentnosti Srbije", Nemanja Nenadić podseća da je srpski proporcionalni izborni sistem tekovina demokratizacije i da je uveden baš zbog toga da bi se predupredilo da mandati, odnosno vlast bude koncentrisana kod malog broja velikih poltičkih stranaka.
Promena sistema - izostajanje manjinske podrške
"Ukoliko bi se izborni sistem drastično promenio, glasovi manjinske političke podrške mogli bi potpuno da izostanu u Parlamentu. U Ustavima i zakonima mnogih zemalja postoje rokovi za formiranje vlasti, čak su dopuštene i situacije u kojoj Vlada ne može da se formira, čak duže vreme. Samo je pitanje roka koji se toleriše", naglašava Nenadić.
Politikolog Slaviša Orlović ističe da je srpsko društvo ipak u posebnom istorijskom trenutku, kada izrazita ekonomska kriza dovodi do političke nestabilnosti, i to u mnogim zemljama regiona.
Prema njegovim rečima najilustrativniji je primer Grčke, ali Srbija ipak ne može da primeni njihove izborne modele.
"U krizi i velikim društvenim lomovima moguće je da dođe do zamora političke elite i nezadovoljstva građana, pa da neki novi akteri izađu na politički scenu. To međutim, ne znači da postoje univerzalna rešenja i u uporednim iskustvima Grčka nije dobar primer za Srbiju, bar kada je reč o partijskom i izbornom sistemu", ističe Orlović.
Pogledaj vesti o: Nova godina, Grčka
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
