Izvor: S media, 11.Jan.2011, 14:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vrhunske igrice za mobilne telefone (VIDEO)
Igrice na mobilnom. Zvuči poznato i dosadno? Ipak, stvari su bitno uznapredovale od crno-bele zmije na Nokiji 3300 ili tetrisa na t-39m. Do pre godinu dana nismo ni sanjali da ćemo naslove poput Real Racinga 2, akcijske avanture Infinity Blade pa sve do multiplayer pucačine N.O.V.A.2 igrati i na mobilnom telefonu.
Mobilni gejming nam se već godinama podvlači pod kožu. Od onih divnih vremena kada smo morali gasiti apsolutno svaku aplikaciju na Nokiji 6600 kako bismo >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << samo mogli pokrenuti emulator za Nintendov Gameboy, do pokretanja pravih 3D akcijskih igara današnjice, mobilni gejming i trendovi vezani za njega promenili su se od temelja.
To su bila sjajna vremena kada su igre na mobilnim platformama bile više, recimo trend ili čak novitet. Ideju mobilnog gaminga u formi mobilnih uređaja najviše je pokušala iskoristiti upravo gore spomenuta Nokia izdavši multiplatformski uređaj pod imenom N-Gage. Radilo se o Symbianom pokretanom sistemu koji je igre pokretao s MMC memorijskih kartica, a omogućavao je telefoniranje i igranje igara. Naime, Nokia je u jednom trenutku zaključila da mnogi „gejmeri“ uvek sa sobom nose i mobilni i Gameboy i pokušala iskombinovati ta dva uređaja i time formirati novitet u tržištu mobilnih gedžeta.
Glavni problem s dotičnom platformom bila je njena cena i nezgrapnost. Tastatura koja se koristile za kretanje unutar igara bile su praktično neupotrebive u bilo kakvom drugom kontekstu osim za tipkanje brojeva i SMS-ova. Drugi problem bio je čudan ekran, a treći sam izgled konzole. Četvrti razlog zbog kojeg je sam uređaj propao je odnos kvaliteta, cena i količina igara. Nijedna od dotičnih karakteristika nije bila odgovarajuća (pogotovo s obzirom da su sveukupno dve igre druge generacije postigle relativno povoljne ocene u recenzijama).
Druga generacija konzole N-Gage zamenila je MMC kao medij i umesto njega koristila download. Ovo sve vam ne govorimo zbog neke bolesne nostalgije prema neuspelim konzolama, već zbog toga što je Nokia zapanjujuće dobro definisala viziju gaminga u budućnosti. Njihova studija zaključila je da će se velika potražnja za kupovinu fizičkog medija zameniti digitalnim downloadom, a da će društveni aspekt gejminga predstavljati strahoviti potencijal za zaradu. Tragičan kraj ove priče zapravo je bio prekid kompletne podrške za uređaj tokom 2010. i kraj relativno dobre ideje na papiru.
Sličan potez iduće godine planira da napraviti Sony svojim telefonom Playstation Portable. Skeptici bi rekli da se ovde u principu radi o ponavljanju neuspeha N-Gagea, samo sa Sonyjevim logom. Do neke mere su čak i u pravu, ali u drugu ruku, ako Sony potegne potez retro-kompatibilnosti i omogući pokretanje download verzija svojih Playstation Portable hitova na novom mobilnom telefonu, postoji šansa da bi projekt bio čak i rentabilan. A što je s pravim čistokrvnim mobilnim konzolama? Prenosne platforme poput Gameboya i Playstation Portablea uspele su zadržati svoju hardcore publiku, dok su mobilni uređaji ciljano privlačili povremene igrače igrica.
Mnogi od vas vjerojatno će u samom startu šikanirati koncept igranja igara na mobilnom zato što nisu dovoljno hardcore. Iz ličnog iskustva bismo rekli da je za one ne takoredovne gejmere idealna stvar igrice na mobilnom. Većina naslova nosi neprivlačnu titulu šit-igara, odnosno igrica koje ljudi igraju dok su na WC-u. Ako na taj način gledamo čitav koncept mobilnog gejminga – to jest kao nešto što treba biti zanimljivo, a ujedno i da ne oduzima previše vremena – usputne relativno nenaporne igre su kao savršene za tu namenu. Uostalom, da li biste radije igrali Final Fantasy 7 tri minute ili završili kratku Skullpogoa ili Canabalta? Opšte je poznato da su najpopularnije „lagane“ igrice i da najviše žare i pale na platformama iOS i Android. Razlog za to nije nepoznat: igre se dobro prodaju, vrlo su jeftine i ljudi obično ne razmišljaju o novcu kada igru mogu kupiti za cenu manju od cene prosečne šoljice kafe.
Naravno, ne spadaju sve igre u apsolutnu „nenapornu“ kategoriju. S vremena na vreme moguće je iskeširati i malo više novca i kupiti naslove koji, recimo to tako, opravdavaju svoju cenu. Napominjemo, ove igre i dalje nisu preskupe. Samo ako ih kupujete, vrlo verovatno ćete dvaput promisliti pre nego što iskeširate oko 360 dinara za download. Mnogi od vas verovatno nisu niti mislili da se ovakve igre mogu naći na mobilnim platformama, ali danas gledamo na mobilnim telefonima ono što smo pre pet godina gledali na PC računarima.
Naravno, platforme na kojima se danas igramo koštaju više od nekih konfiguracija, no takvo je breme tehnološkog napretka, pretpostavljamo. Uglavnom, do pre godinu dana nismo ni sanjali da ćemo ovakve naslove pokretati na mobilnom. Igre poput Real Racinga 2 koji strahovito podseća na Gran Turismo, preko akcijske avanture Infinity Blade, pa sve do multiplayer pucačine N.O.V.A.2 (koja je, opet, skoro klon Haloa) demonstriraju u kojem smeru ide grafika na mobilnim platformama.
Ipak jednim delom mobilne igre nove generacije znaju podbaciti što se mogućnosti igranja tiče, velika većina napravljena je sasvim solidno. Velik broj koristi žiroskop za kretanje, druge koriste D-pad, dok ostatak ima direktnu interakciju putem tačskrina. Zanimljiva situacija koju danas imamo leži u širokom spektru naslova koje na iPhoneu i Androidu možemo igrati. Na primer iPhone verzija Street Fightera 4 ili Squareovog fenomenalnog (i skupog) iPhone-only RPG-a Ćaos Rings, naslovi su koji uspešno predstavljaju kvalitetan i zabavan softver koji može zadovoljiti i zahtevnog hardcore igrača. Jedini dosta velik problem s mobilnim gejmingom koji smo uspeli uočiti je onaj vezan uz pokrivenost platformi. Naime, iako Android i iOS poseduju vrhunski potencijal po pitanju igara, problem je u tome što je iPhone daleko bolje pokriven. Mnogi naslovi dolaze na platforme Android čak i po godinu dana kasnije, što smatramo jednostavno nepravednim. Ne radi se o hardverskim restrikcijama, već o činjenici da trenutno iTunes store očigledno predstavlja veći potencijal u očima softverskih developera. Žalosni primer toga je nedavni izlazak N.O.V.A. na Androidu, dok je iPhone verzija na tržištu već jako jako dugo vremena.
Budućnost gejminga na mobilnim platformama definisana je između ostalog i svake godine ažuriranim hardverom (iPhone) i kreativnošću i produkcijskim vrednostima. Inovacija je u sadašnjem stadijumu tržišta, što znači da je moguće pronaći gomilu eksperimentalnih i maštovitih naslova poput Cut the ropea i (tada novitetnog) Plants vs Zombies. Drago nam je videti kako se mnoge firme trude praviti igre za mobilne platforme, pa makar se radilo o hrpi klonova (kao Gameloft) za PC i konzolu. Dragi gejmeri, možemo samo reći da više niste vezani samo za klasične platforme i prenosive konzole. Budućnost prenosivog igranja je svetla, moguće je telefonirati preko nje i prenosiva je u vašem džepu.
(tportal.hr)
