Izvor: Blic, 29.Maj.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada odlučuje o prodaji klubova ponaosob
Trgovci nekretninama biće onemogućeni da kupuju klubove i da na mestima stadiona podižu tržne centre, oni imaju tržište nekretnina. Još tražimo rešenja za neke ključne dileme i zato je rano govoriti o detaljima nacrta zakona o sportu, kojeg pripremamo za Vladu, rekla je u intervjuu za „Blic“ Snežana Samardžić-Marković, ministarka sporta i omladine. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Snežana Samardžić-Marković: Država nema popis svoje imovine u sportskim društvima
Ona kaže da neće da licitira na kojoj će sednici Vlada razmotriti nacrt zakona, koji je normativni okvir za više od decenije najavljivanu privatizaciju sportskih klubova.
Stadioni prelaze u vlasništvo države. Da li će i nju zakon sprečiti da im promeni namenu?
- Stadioni ostaju u vlasništvu lokalnih samouprava, dakle države. S tim što, po sadašnjim propisima, klubovi i društva nemaju pravo raspolaganja imovinom, već samo pravo upravljanja. Ali zakon utemeljuje tri „ne". Najpre, to je zabrana promene namene sportskih objekata. Zatim, neće biti dopuštena konverzija dugova u vlasnički ulog u klubovima. Najzad, zakon će obavezati buduće vlasnike da ne menjaju delatnost sportskih klubova, što znači da ne mogu da pogase sve selekcije i zadrže samo A tim.
Zašto Direkcija za imovinu nema popis državnog imetka u sportskim društvima, mada su u finišu pripreme za početak njihove privatizacije?
- Taj ćemo nedostatak ispraviti odredbom da se popiše državna imovina kroz proces obavezne evidencije. Ne bi trebalo okrivljivati Direkciju, imaju veoma malo zaposlenih, a ovo je zaista obiman i složen posao. Osim toga, u Srbiji ne postoji registar sportskih objekata, pa je Ministarstvo omladine i sporta, zajedno sa Republičkim zavodom za sport, moralo da krene doslovno od nule.
Da li iko u državi ima bilans aktive i pasive svih sportskih društava?
- Nema. Ministarstvo će napraviti evidenciju imovine klubova a, sa druge strane, zakon predviđa obavezu svim klubovima da se registruju u Agenciji za privredne registre.
Zašto na nacrtu zakona radite poprilično sporo?
- Naš cilj nije biti brz, nego napraviti kvalitetan zakon za dobrobit sporta. Privatizacija je jedan, i to mali deo zakona, ali su veoma kompleksna imovinsko-pravna i druga pitanja koja sada moraju biti razrešena. Uzmimo kao primer FK Napredak iz Kruševca, iako su u fokusu javnosti Zvezda i Partizan. Napredak je nastao pre Drugog svetskog rata spajanjem nekoliko klubova, a takođe je činjenica da je 1976. država ulagala u infrastrukturu, tako da je pitanje vlasništva višeslojno.
Zvezdi i Partizanu je tržišna cena najveća, da li će biti privatizovani po specijalnoj proceduri ili kao i sva druga sportska društva?
- Privatizacioni postupak je isti za sve. Naime, o svakom pojedinačnom klubu odluku će donositi Vlada Srbije. O opštim modelima privatizacije ne mogu da govorim, nacrt nije u potpunosti usaglašen, ali tajni nema i sve će se znati kada se o njemu izjasni Vlada.
U sportskoj privredi se obrće neslućeni novac, da li uoči izlaska sportskih društava na tržište ima pritisaka kako i u kom pravcu da koncipirate pravila privatizacije?
- Toga nema. Mi smo u konstantnom dijalogu sa klubovima i granskim sportskim savezima. Naravno, i sa svim ministarstvima, gde je ostalo jedino da sa Ministarstvom finansija i Ministarstvom ekonomije razmotrimo pojedinosti. Sa Ministarstvom zdravlja usaglašena je zdravstvena zaštita sportista, recimo ko može da overava sportsku knjižicu, status sportske medicine, Republičkog zavoda za sport i slično.
„Dositeja", stipendija za talente
Predsednik ste Fonda za mlade talente, koliko je za ove dve godine država izdvojila za njih?
- Nešto više od sedam miliona evra za više od 2.500 stipendista, kao i srednjoškolaca koji su osvajali nagrade u zemlji i inostranstvu. To je znatno više u odnosu na sva prethodna rukovodstva Fonda zajedno. Godišnje dajemo do 500 stipendija studentima u inostranstvu, prosečna je 1,2 miliona dinara, kao i do hiljadu stipendija onima koji se školuju u Srbiji, a oni dobijaju oko 25.000 dinara mesečno. Doneta je odluka da se stipendija Fonda nazove „Dositeja", ne samo zato što je poznata uloga Dositeja Obradovića, koji se posle školovanja vratio u Srbiju, već i da ime stipendije ima i ženski prizvuk.
Beneficije za najbolje
Na koji način Fond za mlade talente pokušava da zaustavi odliv mozgova?
- Samim davanjem stipendija želimo da mladi ljudi osete da država i društvo brinu o njima. Takođe, Fond za mlade talente se dogovorio sa „Jat ervejzom" da stipendisti dobiju popust pri kupovini karata, obezbedili smo besplatan pristup elektronskoj biblioteci Narodne biblioteke Srbije, sa SANU smo se dogovorili da izdaje preporuke radi obavljanja prakse u inostranstvu i daljeg naučnog razvoja, u Nacionalnoj službi zapošljavanja imaju poseban tretman, otvorili smo Centar za karijerno vođenje, planiramo potpisivanje ugovora sa „Majkrosoftom".
