Izvor: Politika, 04.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vile za diplomate i zvanično državne
Vlada bi danas trebalo da potvrdi svoje stopostotno vlasništvo u preduzeću „Dipos”, a naredne nedelje da obaveže i stanare državnih kancelarija da dostave podatke o kvadratima koje koriste, najavljuju iz Direkcije za imovinu
Država Srbija bi, na današnjem vladinom zasedanju, trebalo i zvanično, crno na belo da potvrdi svoje stopostotno vlasništvo u preduzeću „Dipos”, pod čijim je patronatom deo državne imovine i koje se bavi izdavanjem nekretnina >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << – zgrada, vila, stanova, garaža u vlasništvu Republike stranim diplomatsko-konzularnim predstavništvima i njihovim službenicima.
Tim povodom pre dve nedelje iz generalnog sekretarijata vlade stigao nam je je zahtev da dostavimo podatke o objektima kojima „Dipos” u ime države upravlja (reč je o oko 450 objekata), na osnovu koga je Direkcija za imovinu vladi i prosledila traženu informaciju, objašnjava Srboljub Panić, zamenik direktora ove institucije po zakonu nadležne da vodi evidenciju o imovini u vlasništvu države.
„Politikin” sagovornik podseća da je „Dipos” izrastao iz davnih dana formiranog saveznog diplomatsko-stambenog preduzeća, posle čije likvidacije je nastala sadašnja firma, kao društvo sa ograničenom odgovornošću, jedno vreme u vlasništvu Vojvođanske i Beobanke, koje su otkupile dugovanja njegovog prethodnika. Direkcija za imovinu je decembra 2007. otkupila kompletan osnivački ulog tog preduzeća i ono je od tada stopostotno u državnom vlasništvu. Početkom 2008. Direkcija je pokrenula pred vladom proceduru da se kontrolni paket pretvori u pragmatsko pravo i to je, usled zbivanja prošle godine, tek sada došlo na dnevni red. Vlada bi danas trebalo da usvoji izmenu osnivačkog akta „Diposa” da bi se i formalno konstatovalo stopostotno vlasništvo Republike Srbije.
Međutim, nekretnine kojima raspolaže „Dipos” samo su deo imovine Republike Srbije, za koju niko pouzdano ne zna ni kolika je, ni ko je koristi. Suočen sa stalnim žalbama državnih organa koji ili nemaju prostorije za rad ili sede u neadekvatnom prostoru, ali i sa potrebom da država, kao vlasnik, konačno zna šta je njeno i racionalno gazduje svojim najvrednijim bogatstvom, u okviru paketa štednje, u sklopu programa za otklanjanje posledica krize, premijer Mirko Cvetković je još u novembru najavio i racionalnije gazdovanje državnom imovinom, nepokretnom i pokretnom. I popis, kao preduslov.
Srboljub Panić objašnjava da je Direkcija za imovinu po zakonu nadležna i obavezna da vodi evidenciju o državnim objektima, ali i da isto tako zakon obavezuje korisnike te imovine – državne organe i organizacije, uključujući i lokalnu samoupravu da dostavljaju podatke o zgradama, poslovnim prostorijama, stanovima, zemljištu.
– Oni to ne čine, zakonske kazne su niske, a mi nemamo ovlašćenja da ih prinudno nateramo da nam dostave podatke. A svi nas prozivaju što nemamo kompletnu i ažurnu evidenciju, na šta smo i sami ukazivali. Osećamo se odgovornim, ali to je kao kad vas neko tera da iskopate bunar, a ne daje vam lopatu – vajka se „Politikin” sagovornik.
Međutim, izgleda da je, i pod pritiskom javnosti, ipak na pomolu rešenje bar za deo problema. Pooštravanje kaznene politike bi to olakšalo. Pretnja ozbiljnijom kaznom mnogostruko većom od petsto ili hiljadu dinara verovatno bi uozbiljila odgovorne u državnim institucijama. Ali to bi podrazumevalo i izmene zakona koje, u sadašnjim okolnostima, mogu itekako da potraju.
–Da se ne bi čekalo na izmene zakona, prošle nedelje smo predložili Komisiji za raspodelu službenih prostorija, i nadamo se da će vlada taj predlog razmatrati već sledeće nedelje, da vlada svojom odlukom prvo zaduži Direkciju da sprovede postupak evidentiranja poslovnog kancelarijskog prostora, ali i da obaveže sve državne organe i organizacije da nam o tome pruže relevantne podatke u određenom roku. Tako bismo u narednih mesec dana od donošenja odluke mogli da utvrdimo ko, koliko i po kojim kriterijumima koristi državnih kvadrata i da napravimo presek. Da vidimo ko ima više, a ko manje od proseka, ko izdaje, a ko iznajmljuje. I da to što imamo raspodelimo, koliko-toliko pravično i srazmerno stvarnim potrebama – kaže Panić.
Tako će se možda pokazati da se manjak za smeštaj državnih službenika ne meri sa 50.000 kvadrata i da, možda, čak ima i viška, koji bi država mogla da izdaje i od toga zarađuje. Jer, do tog podatka došlo se samo na osnovu zahteva državnih organa za dodelu prostora Direkciji, koja je „predlagač njihovog smeštaja”, a ne na osnovu analize, koja, priznaju u Direkciji, bez podataka nije ni bila moguća. Ako se pak ustanovi da je manje kvadrata nego što su potrebe, znaće se bar koliko ima, pa će se utvrditi i standard po čoveku – pet, deset ili petnaest kvadratnih metara kancelarijskog prostora, konstatuju u Direkciji.
Istina, tako bi bio obavljen samo deo posla. Za onaj veći, popis kompletne imovine, svih nekretnina u vlasništvu države – od stanova i poslovnih zgrada do zemljišta, koje koriste republički, ali i lokalni i organi na Kosovu i Metohiji –trebaće više vremena i zahtevaće i izmene zakona koje bi Direkciji donele tu vrstu autoriteta da naredi korisnicima dostavu podataka, a nadležnima za kontrolu i njenog i rada onih koji koriste mogućnost strožeg kažnjavanja kad ne ispunjavaju zakonske obaveze.
Vesna Jeličić
[objavljeno: 05/02/2009]
