Izvor: S media, 09.Okt.2009, 14:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veliki dugovi tiho ubijaju privredu
Dok preduzećima u Srbiji ne vraćaju dugove koji su dostigli 35 miliona evra, vlasnici četiri firme srednje veličine koje su u blokadi kupuju nekretnine na veliko, voze besne automobile, pazare jahte. Otvaraju čak i druga preduzeća. Država ne reaguje!
Ovim primerom juče je Slobodan Vučićević, predsednik Srpske asocijacije menadžera i predsednik „Droga Kolinske“, dao deo odgovora na pitanje koje je >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << ujedno bilo tema 3. okruglog stola Asocijacije sa Vladom „Nelikvidnost: Stvarni problem ili dobar izgovor?“.
Sala u „Hajatu“ bila je puna. Tema više nego zanimljiva. Slobodan Vučićević ukazao je na to da su došli neki novi trendovi u poslovanju, koji razjedaju privredu. U hodu dužnici menjaju pravila izmirenja obaveza prema poveriocima. I rokove plaćanja, koje produžavaju na 150-160 dana.
- Trenutno postoji 100 miliona evra nenaplativih potraživanja. Pojavljuju se firme koje posluju po sistemu Bernarda Mejdofa, američkog milionera koji je uhapšen zbog piramidalnih prevara.
To su d.o.o. preduzeća i oni su jednostavno rešili zbog krize da odu u stečaj ili čak nisu ni u stečaju. Njihovi vlasnici su novac iz privrednih tokova prebacili na privatne račune. I dalje su biznismeni u ovoj zemlji. Mislim da bi država morala da interveniše - upozorio je Vučićević.
Uz konstataciju da nam treba zdravo privredno okruženje, predsednik Asocijacije podsetio je i na pogubno delovanje na likvidnost naglog slabljenja dinara od 25 odsto.
- Ne smemo da dozvolimo da imamo onakvu devalvaciju kao kad je kriza počela. Lično ću proglasiti Srbiju kao najrizičniju zemlju za poslovanje u Evropi u kompaniji na čijem sam čelu ako bi se to ponovo desilo - rekao je Vučićević.
Na ovu opasku guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić odgovorio je da se „u potpunosti slaže da nije dobro da dođe do slabljenja kursa, ali da je vrednost evra rezultat svega što se dešava u zemlji“.
- Uvek postoji alternativa fiksiranju kursa. A koja bi ona bila? Uzmite na primer baltičke zemlje gde je kurs ostao fiksan, ali su realne zarade smanjene za 20 odsto - ukazao je Jelašić.
Dragoljub Vukadinović, predsednik Upravnog odbora „Metalca“, podsetio je da smo blizu dna krize, koja traje već 18 meseci, ali da će biti potrebno tri-pet godina da se iz nje izađe.
- Mnogo toga pritiska srpsku privredu. Osim nelikvidnosti, i siva ekonomija je velika. Država može da pomogne privredi tako što će investirati u profitabilne grane, kao što su putna infrastruktura, elektroprivreda, telekomunikacije i poljoprivreda. Ali, pravna sigurnost mora da se poveća, a da se s druge strane smanji korupcija i poboljša sistem obrazovanja - poručio je Vukadinović.
Naglasio je da u krizi rešenje nije u štednji već u pametnom investiranju. Ali upravo tih kredita za investiranje uz subvencionisane kamate je najmanje odobreno. U „Banci Intezi“ je 22 miliona evra.
- Građani se uzdržavaju od novih zaduživanja, dok pravna lica imaju potrebu za kreditima za likvidnost. Zabluda je da banka neće da da reprogram kredita dobrom klijentu kada je u problemu - poručila je Draginja Đurić, predsednik IO „Banke Inteze“.
Premijer Mirko Cvetković rekao je da je država dala značajan doprinos povećanju likvidnosti privrede u vreme ekonomske krize da će to činiti i ubuduće.
- Neopravdane su optužbe da je država, pogotovo preko svojih javnih preduzeća, bila generator nelikvidnosti privrede. Recimo potraživanja Elektroprivrede Srbije i „Srbijagasa“ uvek su značajno bila veća od obaveza tih javnih preduzeća prema dobavljačima - ukazao je premijer.
Formiranje javnog registra menica
Tokom ovog meseca Narodna banka Srbije planira da sa Vladom razmotri mogućnosti izmena Zakona o platnom prometu, a to bi omogućilo da se uspostavi javni registar menica i ovlašćenja.
- Predlog je da se u naplati koriste menice sa određenom vrednosti i da se prinudna naplata vrši jednom dnevno srazmerno visini potraživanja poverilaca. Time bi se onemogućilo da naplaćivanje potražuje prvi poverilac, koji podnosi menicu, kao i slučaj da najmanji poverioci mogu da naruše kredibilitet dužnika - najavio je Jelašić.
Plan NBS je, kako je on rekao, da se spreči da firme, kojima je račun u blokadi, isplaćuju zarade, druga primanja i socijalna osiguranja.
