Izvor: Blic, 16.Mar.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Urbana evolucija“ traži svoje obale
"Da li neko zaista zna koliko je sati?” – nije slučajno naslov jedne od nekoliko značajnih konferencija, održanih tokom 20. jubilarnog Sajma nekretnina i investicija MIPIM, prošle sedmice u Kanu. To pitanje se u gotovo svim razgovorma više od 18.000 učesnika ovog značajanog događaja postavljalo mnogo ozbiljnije: Gde i kako uspešno investirati?
Investicije, urbani i regionalni razvoj, arhitektura, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << hoteli i turizam - to su bile glavne "teme” ovogodišnjeg sajma kroz seriju "fokus grupa” o tržištu nekretnina u Aziji, Rusiji, Italiji, zemljama Zaliva i SAD i tokom tzv. "spid mečinga”, na kojima je 15 projekata i pet strategija za investiranje prezentovano u po sedam minuta potencijalnim investitorima. Široj publici ne znače skraćenice i imena investitora prisutnih na tim sesijama, ali organizatori MIPIM su bili veoma ponosni na to što su prisutni Aberdeen Property Investors, AEW Europe, AVIVA Investors, DEKA Immobilien GmbH, GE Real Estate, GIC Real Estate, Morgan Stanley, Pramerica Real Estate Investors, RREEF, SEB Immobilien GmbH, The Carlyle Group, Unibail Rodamco...
Još jedan naslov je privukao veliku pažnju svih prisutnih. Iako je konferencija za novinare "Azija uzvraća udarac” imala podnaslov "Mogućnosti za investiranje u kriznoj situaciji”, bilo je jasno da se doskorašnji veliki investitori sa ovog kontinenta okreću svojim projektima, pa čak i pozivaju partnere iz Evrope i SAD da učestvuju u njima.
U takvoj situaciji u mnoštvu izloženih projekata, maketa i elektronskih prezentacija na zapaženiji nastup mogli su da računaju samo oni poduhvati u kojima se prepoznavao osmišljeni urbani i regionalni razvoj. Prevedeno na konkretne planove to je značilo da iza njih stoje određene države, regioni, gradovi... i da u njima preovlađuju neki najvažniji aspekti savremenog urbanizma, kao što su očuvanje prirodne sredine i aktivnost u širem prostoru. I za "najluđe” zgrade pravljene su skice budućeg izgleda u kojima su ljudi oko njih, na travi, na igralištima, na pešačkim stazama... To je u predstavljanju Helsinkija nazvano "urbana evolucija”, što se kasnije čulo gotovo na svakom koraku.
Dve su zajedničke karakteristike svih zapaženijih projekata: "Waterfront” i "reciklaža”. Život pored vode nije samo pomodni urbanistički trend, već široko rasprostranjeno uverenje da će vam i investitori i budući žitelji i korisnici tih objekata više poverovati da poštujete njihove želje i potrebe, ako je to smešteno uz "izvor života”. U tom smislu zaista su bile zanimljive prezentacije Montreala, Moskve, Tokija, Dandija (Škotska), Bahreina, Roterdama, Istambula... Kad se tome doda iskustvo nekih gradova koji su "silazak na vodu” već realizovali, kao Hamburg u Nemačkoj, jasno je i da beogradski "pogled sa reka” (oličen prvenstveno u projektu "Grad na vodi” Danijela Libeskinda) sledi taj osnovni zahtev i da može da računa, na svim narednim predstavljajima, na značajno interesovanje javnosti.
Pod uslovom, naravno, da pitanje "da li neko zaista zna koliko je sati” bude postavljeno i kod kuće i da svima bude jasno da Beograd ima velike potencijale, sjajne projekte, ali i ozbiljne namere da ih realizuje kroz punu saradnju javnog i privatnog sektora.
Gradonačelnik sa biciklistima
Mnogobrojni ministri i političari su se obratili investitorima, stručnoj javnosti i novinarima tokom ovogodišnjeg MIPIM-a, obrazlažući trenutno stanje na tržištu nekretnina u njihovim zemljama: zamenik ruskog premijera Dimitrij Kozak, ministarka ekonomskog razvoja Rusije Elvira Nabiulina, mađarski ministar nacionalnog razvoja i ekonomije Gordon Bajnai, belgijski ministar stanovanja i trasnporta Andre Antoni, zamenik ministra odbrane Italije Gvido Groseto, ministar ekonomije Crne Gore Branimir Gvozdenović... Gradonačelnik Londona Boris Džonson govorio je o važnosti održavanja Olimpijskih igara 2012. i njihovom uticaju na razvoj ove svetske metropole, a pre početka svog izlaganja ispred sajamske hale je dočekao grupu od 63 biciklista, koji su šest dana vozili od Londona do Kana.
