Izvor: RTS, 23.Sep.2009, 09:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Težak život podstanara
U Srbiji se o broju podstanara samo nagađa. Procenjuje se da se samo u Beogradu izdaje oko 100 hiljada stanova. Agencije za nekretnine traže izmene Zakona o stanovanju, kako bi se zaštitili i podstanari i oni koji izdaju stanove.
Na početku svake univerzitetske školske godine najviše se govorio tome koliko ima podstanara u Srbiji, zbog čega neretko nemaju adresu stanovanja, zašto su deo sive ekonomije i zbog >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << čega im je, ako su prijavljeni, kirija veća.
Početkom jeseni, table sa oglasima najčešća su slika gradova u blizini škola. Branka Urošević, budući student prava u Kragujevcu, rešila je problem. Kaže, imala je sreću da nađe stan od 25 kvadrata, blizu fakulteta, za 150 evra.
"Većina mojih kolega iznajmljuje sobe, krevete, cene su od 50-60 evra i to ne u centru grada nego na periferiji", rekla je Branka Urošević.
Međutim, nisu svi podstanari Brankine sreće. Problem je u tome što u većini mesta, budući postanari ne mogu da dobiju stručnu pomoć u nalaženju stana.
"Za sada na ovom području nema agencije koja se isključivo bave iznajmljivanjem nepokretnosti pa se zato dešava da oni koji izdaju i podstanari često imaju problem u regulisanju međusobnih odnosa", kaže Gordana Jevremović iz Agencija Veljković.
I pored ekonomske krize, većina vlasnika nepokretnosti nije značajno snizila kiriju. Većini podstanara problem predstavlja to što ih gazde ne prijavljuju i tako izbegavaju da plaćaju porez na nepokretnosti, jer se ugovor o zakupu ne overava u sudu.
"Ukoliko bi ugovor o zakupu morao da bude overen pred sudom onda bi država imala saznanja da je došlo do zakupa i sud bi imao obavezu da jedan primerak automatski pošalje Upravi prihoda", izjavila je advokat agencije za nekretnine Nina Štiglić.
Jedinstven registar nepokretnosti
U Srbiji se o broju podstanara samo nagađa. Procenjuje se da se samo u Beogradu izdaje oko 100 hiljada stanova, i da je to jedan od najunosnijih poslova.
U Poreskoj upravi Srbije priznaju da je prihod od poreza na nepokretnost minimalan. Zato su, kažu, lokalne vlasti dobile zadatak da do kraja godine naprave jedinstven registar nepokretnosti, kako bi tačno znali ko ima koliko stanova i ko u njima boravi.
"Onda će nam neuporedivo biti lakše da kontrolišemo prihode koje ostvaruju od istih. Nemoguće je da neko ima deset stanova i živi istovremeno u svih deset, a ima takvih lica", rekao je direktor Poreske uprave Srbije Dragutin Radosavljević.
Analitičari ocenjuju da će se, kada se dobiju ti podaci, napravi kategotizacija stanova i odredi visina kirije, izbeći da porez ide na teret podstanara.
Ali, najpre bi trebalo izmeniti Zakon o stanovanju, po kojem bi ova vrsta stanara zvanično bila evidentirana.
U evropskim gradovima zna se koliko građana rentira stanove, koja je procedura za izdavanje nekretnina i tačna cena rentiranja. Ona se ne može uvećavati više od prosečnog povećanja troškova života u Evropskoj uniji.
