Izvor: Politika, 30.Sep.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetska kriza drma rate
Našim građanima niska primanja ne dozvoljavaju da se više zaduže, a oni koji su to učinili strepe da li će moći da ih otplaćuju
Dok cene nekretnina u Srbiji idu nebu pod oblake, a za njima jure kamate, u Americi i Evropi padaju. Tako bar četvrtini Britanaca kuća ili stan sada vrede manje nego kredit koji su uzeli da bi ih kupili. Našim građanima niska primanja ne dozvoljavaju da se zaduže, a oni koji su to učinili strepe da li će moći da ih otplaćuju ako >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rate nastave da im rastu.
Svetska kriza nam neće stopirati stambene kredite, ali će ihposkupeti. To ne mora da znači da će senovi krov nad glavom plaćati više, jer je logično očekivati, kako je ocenio i guverner Radovan Jelašić, da će istovremeno, ako je tražnja manja, cene nekretnina padati.
Masovno tržište stambenih kredita u Srbiji, gde je prosečna plata oko 378 evra, međutim, može se očekivati kada ona bude 700 evra. Najveći „konzumenti”stambenih kredita, koji jedini beleže rast od početka godine,imaju upravo tolika primanja. To potvrđuje da relativno mali broj stanovnika „kreira” pomamu za stanovima i tako diže cenu, pa je Srbija, uprkos tome što država podstiče stambenu gradnju, šest godina iza Mađarske, Poljske i Češke, a četiri godinekaska iza Slovačke i Hrvatske, pokazala je analiza Erste banke.
U Srbiji je lane učešće stambenih i hipotekarnih zajmova, prema ukupnim kreditima stanovništvu, bilo 16,4 odsto, što ukazuje da smo u ranoj fazi tranzicije. Ta brojka pokazuje i da je malograđana u mogućnosti da uzme stambeni kredit, kao i da se većina odobrenih koristi za kupovinu potrošnih dobara. Pored kreditne sposobnosti, problem su i obezbeđenje kredita – neuknjiženi i objekti u izgradnji.
Tražnju za stanovima ubrzano „podgreva” više razloga – manje je nezavršenih i neprodatih, a povećava se broj onih koji još nemaju krov nad glavom. Uz postepeni rastprosečnih prihoda po domaćinstvu, smanjuje se razlika između tražnje za zamenom stanova (19 odsto) i kupovine novih (81 odsto). Tražnja za stanovimazavisiće, između ostalog,i od rasta zarada i BDP po stanovniku, kao i dinamike gradnje.
Finansijska podrška razvoju tržišta stanova odredila je nivo i rast stambenih kredita u odnosu na procenat rasta društvenog bruto proizvoda. U Srbiji je u 2007. taj parametar iznosio 2,9 odsto, dok je prosek u EU 50 odsto, što opet ukazuje na to da je naša zemlja u ranoj fazi tranzicije finansijskog sektora.
Različite analize pokazuju da će se masovno tržište stambenih kredita kod nas dostići kada hipotekarni i stambeni krediti dostignu nivo između četiri i pet odsto u odnosu na procenat rasta BDP.
U strukturi kupoprodajnih transakcija, 28 odsto kupljenih stanova je kupljeno gotovinom, a 72 odsto na kredit, za razliku od vremena kada se više kupovalo u kešu, najviše devizama iz inostranstva.
Srbiju karakteriše i dominacija banaka sa stranim kapitalom, čije kredite strogo nadgleda NBS, visok rizik zemlje, koji utičena cenuzajmova, kao i manje odobrenih kredita preduzećima u poređenju sa stambenim.
Čak 80 odsto tržišta nekretnina jeu Beogradu i Novom Sadu. Nove stanove u poslednjih pet godina u Srbiji nude uglavnom mali i srednji investitori, a veći su sve više zainteresovani za naše tržište. Prošle godine je izgrađeno oko 20.890 stanova, od čega oko 7.090 površine od 40 do 60 kvadrata, a 5.010 je manjih od 40 kvadrata. Iste godine dve trećine stanovaje ostalo nezavršeno. Poređenja radi, 2002. izgrađeno je oko 10.750stanova, najviše od 40 do 60kvadrata. Narednih godina se očekuje veća gradnja stanova od 80 kvadratai prostranijih. Trebalo bi imati u vidu da je u zemljama EU prosečna kvadratura po članu domaćinstva od 25 do 41 kvadrat, dok je u Srbiji 16 kvadrata,pa ćemo težiti standardu od 25 kvadrata po članu.
Specifičnost našeg tržištaje da nema razlike u cenama starih i novih stanova. Takođe, u prethodnom perioduoko 40 odsto stanovaje zamenjeno novim. Analitičari Erste banke su konstatovali i da je kvalitet stanova niži i srednji u odnosu na zemlje EU. Istovremeno, troškovi gradnje su izuzetno visoki – u 2003. godini je kvadrat koštao oko 285 evra, da bi u 2006. dostigao više od 400 evra. U Srbiji je prosečna površina stana prošle godine bila 66 kvadrata, najveći broj je od 40 do 60, a zatim slede do 80 kvadrata.
B. Dumić
[objavljeno: 01/10/2008.]
